петак, 13. јануар 2017.

Francuska salata





U predhodnom postu, gde sam opširno pisala o Novoj godini, francuska salata je pominjana kao obavezna za moj doručak 1. januara. Moja ljubav prema njoj datira od kako znam za sebe! U stvari, lažem! Prvo sam volela rusku salatu i od malena mi je bila jedno od najomiljenijih jela uopšte. Mama nije mogla da je se nasprema koliko sam ja mogla da je pojedem. Da ne bih danima živela na ruskoj salati, spremala je samo za praznike i rođendane. Za Novu godinu je bila obavezna! 😋

Kada sam pre više od 30 godina prestala da jedem meso, najprirodnije je bilo da se ruska sprema bez dodatka mesa/šunke. Nisam ni znala da takva salata ima svoje ime i da je to u stvari svima poznata francuska salata. Meni je bilo važno da je ukus skoro isti, da ima majoneza i da je uživanje dok jedem istovetno kao i uživanje u ruskoj... Zato mojoj ljubljenoj francuskoj salati moram da odam dužno poštovanje makar na ovaj način! 💖


Mnogo mi je zanimljiva pričica o imenu ove salate! Naime, francuska salata nije izmišljena u Francuskoj, nego u Rusiji, pa je Francuzi zovu "salade russe", a u Rusiji je ne zovu ni francuska ni ruska, nego joj je ime salata Olivije... Više o tome je divno još pre 10 godina napisala Ana-Marija sa bloga "Da mi je nešto slatko". Da ne prepričavam, evo citiram:
"Ne dajte da vas naslov zavara – ova fina salata koja krasi naše svečane stolove nema apsolutno nikakve veze s Francuzima. Kao nadobudna studentica francuskog pitala sam to jednog profesora (Parižanina!) i on uopće nije znao o kojem se jelu radi. Tajna je u tome da Francuzi tu salatu nazivaju ruskom salatom (salade russe). Ako prošvrljate nekim od njihovih kulinarskih stranica, pod tim naslovom ćete naići ćete na recepte koji imaju približno iste sastojke kao naša francuska salata. Sad bi još samo trebalo vidjeti što Rusi imaju za reći o tome…. 
Kod njih ta salata ima – pogađate – drugačije ime. Zove se „salata Olivier“, a dobila je ime po kuharu koji ju je osmislio 1860-ih godina. Bio je to Lucien Olivier, glavni kuhar u tada renomiranom restoranu “Hermitage” u Moskvi. Ubrzo nakon što ju je osmislio, ta salata je postala najprepoznatljivije jelo tog restorana, a njen je recept bio strogo čuvano blago pa se ni dan danas ne zna kako se točno spremalo to popularno predjelo. Ono što se zna je da je sadržavala teleći jezik, kavijar, zelenu salatu, komadiće jastoga, kapare, male krastavce, tvrdo kuhana jaja i sojina zrna. Danas djeluje neprepoznatljivo, zar ne?

Slikano 1. januara 2012. godine
Na prijelazu iz 19. u 20. stoljeće, jedan od Olivierovih pomoćnih kuhara pokušao se dočepati recepta. Dok je Olivier (sam, kao i obično) pripremao dresing za salatu, pozvali su ga u vezi nekog hitnog slučaja što je Ivan Ivanov, njegov pomoćni kuhar, iskoristio i otprilike shvatio od čega se tajni recept sastoji. Nakon toga je pošao raditi u konkurentskom restoranu „Moskva“ gdje je posluživao začuđujuće sličnu salatu. Nakon toga, Ivanov je čak prodao recept nekim izdavačkim kućama i salata se pomalo počela popularizirati. To je nužno rezultiralo promjenom sastojaka – sve što je bilo sezonsko ili preskupo je zamijenjeno pristupačnijim namirnicama i malo po malo, nastala je „francuska“ salata kakvu danas poznajemo.
Ta verzija je bila nezaobilazno jelo na svečanostima u Sovjetskoj Rusiji (naročito na proslavama Nove godine) jer su se svi potrbni sastojci mogli nabaviti i u sred zime. Iako se sada mogu pronaći i puno egzotičnije namirnice, francuska salata i dalje ne gubi na popularnosti. Osim u Rusiji, često je konzumiraju i u Iranu (gdje joj se dodaju komadići piletine) te u Španjolskoj i Portugalu..."


Većina već ima svoj omiljeni recept za ovu salatu, ali ga hoću ovde na blogu prvenstveno za sebe kao podsetnik, kao i za početnike u kuhinji koji žele da prvi put sami spreme francusku salatu. 

Sastojci:
5 srednjih krompira (crveni)
5 šargarepa
5-6 kiselih krastavčića srednje veličine
150 gr graška
tvrdo kuvana jajeta 
300 grama majoneza (domaćeg ili kupovnog)
200 gr kisele pavlake
1 kašičica senfa
so i biber po ukusu

za ukrašavanje:
peršunov list, kolutovi kiselih krastavaca ili šargarepe

Priprema:
  • Krompir dobro oprati i neoljušten skuvati u slanoj vodi (paziti da ljuska ne ispuca i da se krompir ne raskuva). Prohladiti ga i oljuštiti. 
  • Šargarepu oljuštiti, prepoloviti i nju isto skuvati u slanoj vodi. I grašak skuvati u slanoj vodi. Dobro paziti da se povrće ne prekuva!!! Skuvano povrće preliti hladnom vodom i dobro ocediti.
  • Krompir, šargarepu, kisele krastavce i oljuštena kuvana jaja iseckati na kockice veličine graška. Ubaciti sve u dublji sud, dodati grašak i sve lagano izmešati (ne gnječiti, da se krompir ne raspada!). Po potrebi posoliti.
  • Majonez pomešati sa pavlakom i senfom (jedan deo odvojiti za prelivanje gotove salate), pobiberiti, pa masu lagano sjediniti sa iseckanim povrćem i jajima. 
  • Prebaciti salatu u činiju za služenje, preliti ostatkom mešavine majoneza i pavlake, pa po želji ukrasiti.
  • Salatu do služenja držati na hladnom. 


Ja je volim za bilo koji obrok baš ovako kako je na slici - sa dimljenim kačkavaljem, krastavcima (ili paprikom iz turšije), maslinama i domaćim lepinjicama ili hlebom!

Ranije sam salatu spremala samo sa majonezom, ali mi se više dopada kada se on pomeša sa pavlakom - salata je manje masna i ukusnija je.. Po želji se može naseckati i malo dimljenog kačkavalja (oko 50 gr), radi lepšeg šmeka. E, da! Nisam uslikala pripremu, dogodine ću! 😉




петак, 06. јануар 2017.

Božićna česnica - slana i slatka






Dok sam bila dete Božić nismo slavili. Moji baba i deda su bili učitelji u osnovnoj školi, tata je radio u školi kao nastavnik, a i stric je radio u školi kao računovođa. Slavljenje verskih praznika u to vreme nije dolazilo u obzir, vrlo lako je moglo da se ostane bez posla, pogotovo zaposleni u školi. Mama je radi sestre i mene tajno na Vaskrs farbala jaja (tata je uvek gunđao) koja smo samo u kući jele i nismo ih nosile napolje, jer nastavnička deca nisu smela da ih imaju. Podrazumevalo se da nismo ni bile krštene (to smo kasnije obavile kao odrasle).
Sećam se jedino običaja da na Materice i Oce vezujemo kanapčićima roditelje, odnosno žene ili muškarce iz familije, a onda se oni poklonima "odreše". I nas decu su vezivali na Detinjce, a mi se "drešili" nekim sitnicama ili obećanjima da ćemo da budemo dobri.. 😊 Ali se ne sećam da smo Božić posebno obeležavali, osim možda malo boljeg ručka. Kad dete sam čeznutljivo slušala o proslavi Božića od moje strine Lepe, koja je kao seosko dete pamtila slamu, pijukanje, unošenje badnjaka, džaranja vatre na Božić i uzbuđenja i sreće kada je neko položajnik.. Meni je to sve bilo strano, ali su me ujedno običaji o kojima je pričala magično privlačili, pogotovo što su nama bili zabranjeni..

Negde osamdesetih godina je olabavio pritisak na Crkvu i počelo je da se toleriše slavljenje verskih praznika, pa je mama počela da za Božić pravi česnicu. Obzirom da je po majci Prečanka, moja mama je pripremala slatku česnicu kako se pravi u Vojvodini, nešto između suve pite i baklave. Strina koju sam ranije pominjala je pravila česnicu kao pogaču od kiselog testa. Obe su stavljale novčić koji ima simbilično značenje, ali o tome ne bih da pišem, jer je objašnjeno na bezbroj stranica na Internetu (gore sam dala link na česnicu).



Kad sam postala domaćica u svojoj kući, bila sam u dilemi kakvu česnicu da spremam za Božić. U početku sam spremala kao pogaču, jer su je uglavnom tako svi oko mene spremali. Poslednjih nekoliko godina spremam slatku, delom kao uspomenu na moju majku, a delom iz praktičnih razloga, jer nam je česnica dovoljna i kao slatkiš na Božić, pa nema potrebe za tortom ili drugim kolačima. Nisam cicija, ali se u januaru ionako pretrpavamo hranom i kolačima - Nova godina, Božić, naša godišnjica braka, pa rođendan mog oca.. Tu su brojne slave i obavezno Sveti Sava - kao zaposlena u školi sam bila obavezna da prisustvujem, a sad kao penzioner idem u goste..



Slana česnica



Dok sam spremala česnicu od kiselog testa, uglavnom sam koristila iste sastojke kao i za slavski kolač (moj nije sladak, jer ga jedemo umesto hleba). I sada obavezno spremam pogaču za Božić. U njoj nema novčića - dakle, nije česnica, nego je samo pogača koju isto kao i slavski kolač jedemo uz ručak umesto hleba. Pravim svake godine pogaču drugog oblika i od raznih vrsta brašna, ali mi je najefektnija ova koja se slaže kao pogača "kruna", koju sam ja malo izmenila dodavanjem četiri male kuglice u šupljinu na sredini pogače.

Sastojci:
20 gr svežeg kvasca
1 kašičica šećera
malo vode
500 gr brašna tip 400
3 kašike ulja ili rastopljenog putera
1 veće jaje (ili jaje + žumance)
1 kašičica soli
oko 1,5 dl mleka

za premazivanje
1 jaje
ili malo mleka
ili belance


Priprema:



  • Kvasac staviti u šolju, sipati preko njega malo mlake vode (tek da ga prekrije) i dodati kašičicu šećera. Ostaviti desetak minuta dok kvasac "krene".
  • Brašno prosejati u sud za mešenje, posoliti, dodati kvasac, jaje i ulje (rastopljeni puter), pa uz postepeno dolivanje mlakog mleka zamesiti srednje meko testo. Od prilike ukupna težina testa bude oko 850 gr.
  • Sud sa testom pokriti i ostaviti da narasta dok ne udvostruči zapreminu, što zavisi od toplote sastojaka i prostorije u kojoj se kolač sprema.


  • Naraslo testo premesiti, pa podeliti na 10 kuglica (jufkica). 
  • U podmazan okrugli kalup prečnika 20/22 cm staviti manju činiju premazanu puterom. Oklagijom rastanjiti jednu kuglicu na veličinu dovoljnu da prekrije činijicu. 
  • Ostalih 8 kuglica rasporediti okolo činijice (u neku od kuglica ubaciti novčić). Premazati ih mlekom ili umućenim jajetom.
  • Oštrim nožem iseći testo prebačeno preko činijice na 8 trouglova i svaki prebaciti preko kuglice ispred koje se nalazi (jasnije je na fotografijama).
  • Pažljivo izvući činijicu iz sredine i u taj prostor složiti onu poslednju desetu kuglicu koju podelimo na 4 manje.
  • Premazati testo po želji i posuti susamom (mogu i druge semenkice)


  • Peći 45-50 minuta u rerni zagrejanoj na 200°C, na polovini pečenja pokriti folijom da ne gori.
  • Ispečenu pogaču pažljivo izvaditi iz suda i staviti na rešetku da se hladi.


Ohlađenu pogaču-česnicu lomiti na komade i podeliti svim prisutnima za prazničnom trpezom.


Slatka česnica



Dakle, za Božić pripremam slatku česnicu, sličnu kakvu je spremala moja majka.. 💖 Pravim manju količinu jer nas je dvoje i dobijem 12 parčića veličine 5x4,5 cm, a vi sastojke po želji duplirajte i pecite u duplo većoj tepsiji (28x22 cm)!

Sastojci:
220 gr tankih kora za pitu
120 gr oraha
120 gr smeđeg šećera
30 gr suvog grožđa
2 kašike meda
ulja i vode po potrebi

Priprema:



  • Orahe samleti ili ih oklagijom usitniti u kesi sa zatvaračem (jače su i orasi ne mogu da je probiju). Kore iseći približno na veličinu tepsije, moja je pravougaona 22x14 cm. 
  • Tepsiju podmazati uljem i staviti prvu koru. Poprskati je uljem, pa preko nje složiti drugu koru. Po njoj po celoj površini posuti kašiku smeđeg šećera, kašiku oraha i po želji malo suvog grožđa. Pokriti novom korom, poprskati je uljem, prekriti sledećom korom i ponovo posuti šećerom, orasima i suvim grožđem. Ponavljati postupak i na sredini slaganja česnice preko nadeva staviti opran novčić (može se i prokuvati u vodi, ja opran često uvijem u alu-foliju). Nastaviti sa slaganjem dok se ne potroši sav materijal.
  • Složenu pitu iseći na parčiće oštrim nožem, poprskati uljem i preliti sa 1,5 dl vode. Inače kore mogu da se prskaju vodom u toku slaganja, meni je zgodnije da je nalijem preko isečene česnice.
  • Peći česnicu na 180°C oko pola sata dok lepo ne porumeni. Vruću premazati medom koji će se ravnomerno rastopiti i ostaviti da se ohladi.



















Poslužiti isečenu česnicu na kraju svečanog prazničnog ručka.

Христос се роди!





среда, 28. децембар 2016.

Pikantne korpice





Novu godinu sam volela samo kao dete. Moji roditelji su bili društveni i veseli, obavezno su se organizovala slavlja za doček gde su se okupljali prijatelji i familija. Mi deca smo imali svoj doček u nekoj od soba gde je obavezna bila iskinđurena jelka. Uz jelo se gledala televizija, slušao gramofon i đuskalo se uz popularnu muziku do iza ponoći. Onda bi u neko doba onako obučeni popadali na kauč i zaspali. Odrasli su se zasebno u najvećoj prostoriji veselili do jutra. Za doček su bili obavezni meze, pečeno prase, ruska salata i kolači. U mojoj familiji su se spremale uglavnom torte, najčešće Vasina, reforma i crna torta od oraha. 
Prvog januara se gledao novogodišnji koncert iz Beča (uz koncert sam sa nekih 10 godina od dede naučila da igram valcer), pa onda skijaški skokovi iz Garmiša. Doručkovalo se kasno, ja sam uglavnom jela samo rusku salatu. Za ručak se zna - sve po "propisu": supa, sarma, pečenje, salate i kolači, a ja sam opet jela samo rusku salatu.. I torte, naravno.. 

Kasnije su mi se mnoge ružne stvari dešavale baš oko Nove godine i prestala sam da je volim. Prvi momak sa kojim sam se nekoliko godina zabavljala me ostavio par dana pred doček. Pa mi se mama teško razbolela i imala ozbiljnu operaciju krajem decembra sedamdeset i neke. Oba puta sam išla sa društvom na doček tek da ne očajavam sama kod kuće, sve vreme sa crnim mislima u glavi. Momka sam brzo prežalila, mama se skroz oporavila, ali su mi spletom okolnosti narednih godina sva novogodišnja veselja bila prazna - nisam mogla da budem sa osobom sa kojim sam želela da budem i na mestu gde sam volela da budem. 



Onda sam se udala. Moj Zoki ne mari mnogo velika slavlja, ne mari ni da igra, ali smo nekoliko puta išli na novogodišnje žurke, kao i na par dočeka u restoranima. Čak smo dva puta čekali Novu godinu napolju, na Trgu. Svuda nam je nešto smetalo - ili je muzika bila preglasna, ili je bilo dosadno, ili su pucale petarde, ili je hrana bila loša (ne jedemo meso, pa nam u gužvi tek nešto sklepaju).. Dolazili su nam i gosti u kuću na doček. Do ponoći nekako, od ponoći mi se ko za inat uvek spavalo, a kao domaćica sam morala da sedim dok poslednji gost ne ode. 
Na kraju smo rešili da na doček ne idemo nigde i da nikoga ne zovemo! Imamo ostalih 364 dana za druženje sa drugima, a to veče nas dvoje sami provedemo kod kuće. Ja spremim finu klopicu i torticu, cugnemo bez opterećenja (jer ne moramo nikuda da vozimo), izaberemo na TV program koji nas ne smara, zajedno odplešemo koji ples, ja kasnije sama đuskam uz neki rok, ili odcupkam neko kolce i bude nam baš lepo. Odemo na spavanje kad nam se prispava, nekad i pre ponoći.. 

Što se hrane za doček tiče, spremim malo i ukusno! Uglavnom domaće pecivo ili neku pitu, salate i sir na razne načine - nekad pohovan, nekad grilovan ili pečen. Prvog januara već godinama i za doručak i za ručak jedem samo francusku salatu, u koju još dodam dimljeni kačkavalj. Nju ne serviram za doček, ona je zvezda prvog dana Nove godine sa svežim domaćim hlebom. Sarma je na programu 2. januara, kada dovršimo i torticu (koju spremim uglavnom od pola mere) i time stavimo tačku na praznik!
















Tako ćemo i ove godine - 31. decembra ću napraviti francusku salatu koja će da sačeka doručak narednog dana, a sarmu dan ranije, pa da se u dva-tri navrata krčka do svog "nastupa". Za doček ću napraviti ove pikantne korpice, uz njih šišarke od sira i badema, krofnice sa kačkavaljem i salatu od komorača i pomorandže. Sve ćemo zalivati vinom i na kraju se zasladiti kolačem Panforte koji sam ranije spremila i ostavila ga na sigurno mesto da sačeka pet do dvanaest. 😊


Mi tako, a vi kako volite.. U svakom slučaju budite mi zdravi i srećni u 2017. godini!!! 🎄

Sastojci za pikantne korpice:
(za 16 korpica prečnika 6,5 cm)


2 kore za pitu
30 gr oraha
30 gr gorgonzole
malo ulja
30 gr mešavine zelene salate (moja je bebi - miks)
malo peršuna
1 kruška
1/2 limuna - sok
1 kašika maslinovog ulja
so i biber po ukusu

Priprema:




  • Jednu koru po celoj površini premazati uljem. Posuti odozgo mlevene orahe i izmrvljenu gorgonzolu. 
  • Preko nadevene kore staviti drugu i pritisnuti da se zalepi za donju. Premazati kao i prvi koru uljem.
  • Nožem ili točkom za picu (ja sam sekla makazama) podeliti nadevenu koru na 16 delova. 
  • Obložiti svakim isečenim delom po jedno udubljenje u kalupu za manje mafine (gornji prečnik 6,5 cm), a da se dobije oblik korpice.. Paziti da nauljena strana dođe spolja, jer se kalupi ne premazuju. 
  • Peći korpice desetak minuta da porumene, ali da špicevi ne izgore.
  • Dok se korpice peku iseći krušku na manje kockice.
  • U činiji pomešati iseckane kruške sa opranom i osušenom salatom i krupno sečenim peršunom. Posoliti i pobiberiti, preliti sokom od limuna i uljem i ovlaš izmešati.
  • Puniti salatom ispečene korpice i odmah servirati. Ne bi valjalo da se mnogo ranije napune, jer će ih vlaga iz salate omekšati.. 


Ova količina je dovoljna za dvoje kao lagana večera, ili za više osoba ako se služi sa drugim zalogajčićima kao tzv. finger food. Ako vam treba više korpica, duplirajte sastojke!

Inače je ove korpice spremala Ana Ugarković u jednoj od njenih emisija na KitchenTV. Na internetu recept nisam pronašla, pa ga improvizujem.. 





четвртак, 22. децембар 2016.

Pizza sa dimljenim lososom






Kada hoću da se posbno počastim, napravim ovu pizzu (u nastavku pišem pica, kao što se izgovara). Pošto moj Zoki ne jede ribu, cela bude samo za mene! 😊 Onda pola pojedem dok je topla, a drugu polovinu ostavim za kasnije, čak i za sutradan, jer je lepa i hladna. Ako sam "kratka" sa dimljenim lososom, napravim samo pola mere. 🍕

Ova sa slike je pravljena još prošlog proleća, kada sam praznila zamrzivač u kome se zadržao mleveni bosiljak u ulju i pola pakovanja smrznutog dimljenog lososa.  Sa još par dodataka dobila sam odličnu picu sa podlogom od integralnog brašna. Pošto sumnjam da još neko zamrzava bosiljak (izvinjavam se ako sam nekoga neopravdano eliminisala), može se pripremiti sa kupovnim pestom..


Sastojci: 
testo za 1 picu prečnika 26 cm:
160 gr  brašna (običnog ili integralnog)
8 gr svežeg kvasca
malo šećera i malo soli
90 ml mlake vode
1 - 2 kašike maslinovog ulja 
za nadev:
4 kašičice kupovnog pesta (ili mlevenog bosiljka u maslinovom ulju)
100 gr dimljenog lososa
2 kašike sušenog paradajza oceđenog od ulja
200 gr rendanog kačkavalja
po želji sušene (ili sveže) seckane mirođije ili ruzmarina
kriška limuna

Priprema:


- Zamesiti testo od brašna (moje je integralno), vode, ulja, soli i nadošlog kvasca. Ostaviti da naraste i duplira volumen.
- Testo oklagijom rastanjiti i prebaciti u podmazan pleh prečnika 26 cm i podići malo rubove. Pesto od bosiljka rasporediti preko testa, pa preko njega naslagati listove tanko sečenog dimljenog lososa. Po želji nakapati sa malo soka od limuna.
- Peći picu desetak minuta u rerni zagrejanoj na 250°C, pa je izvaditi iz rerne, poređati komadiće seckanog sušenog paradajza i sve posuti rendanim kačkavaljem. Vratiti u rernu da se dopeče i lepo porumeni.



Poslužiti toplu uz čašu (belog) vina..



Isprobano na Coolinariki -> klik



петак, 16. децембар 2016.

Panforte - božićni kolač iz Siene





Na Wikipediji kažu da je panforte tradicionalni italijanski desert od suvog voća i orašastih plodova, poreklom iz Toskane - tačnije iz grada Siene. Datira još iz 13. veka, kada se u spisima pominje kao sredstvo plaćanja između lokalnih manastira. Ime mu znači jak hleb, verovatno zbog jakih sastojaka i začina. Širom Italije se može nabaviti i u prodavnicama, a proizvođači ljubomorno čuvaju svoje recepte jer svaki ima neku svoju caku. Negde piše da se do početka 19. veka u kolač nije stavljala čokolada jer nije ni postojala, pa je neki i sada preskoče, a u Sieni kažu da treba da sadrži 17 sastojaka, koliko je kvartova bilo unutar gradskih zidina. Panforte se uglavnom priprema za Božić, mada se koristi preko cele godine nevezano za ovaj praznik. Kolač može mesecima da stoji na sobnoj temperaturi, samo umotan u hartiju.


Ovo je bila slika dana 1. decembra 2016. godine na Coolinariki

Recept mi je još pre dva meseca dala komšinica Maja, ali sam čekala i dočekala posebnu priliku - pravila sam ga i objavila krajem novembra na Coolinariki, kao recept zahvalnosti za sve radosti i počasti koje su mi priređene u mesecu koji je sledio posle mog proglašenja za Cool Chefa
Inače, ovaj moj kolač je bogatiji voćem u odnosu na recepte koje sam nalazila na Internetu kako količinom, tako i vrstama koje se koriste. Za odličan ukus garantujem i preporučujem ga za nastupajuće praznike! 💝🎅🎄🎁



Sastojci
120 gr pečenih lešnika  
120 gr blanširanih pečenih badema 
500 gr kandiranog i suvog voća
(smokve, šljive, kajsije, brusnice, suvo grožđe, korica limuna /naranže) 
1/2 kašičice cimeta 
1/4 kašičice mlevenog karanfilića 
1/4 kašičice mlevenog muskatnog oraha 
1/4 kašičice mlevenog djumbira 
1/2-1 kašičice mlevenog bibera (opciono) 
1 kašika kakao praha + za posipanje kalupa 
70 gr brašna  
1/4 kašičice soli 
100 gr crne čokolade 
140 gr šećera 
230 gr meda 
2 kašike (oko 30 gr) putera (za posnu varijantu ga izostaviti)
po potrebi prah šećera

Priprema:



- Dno i stranice kalupa prečnika 23 cm obložiti papirom za pečenje, premazati puterom i posuti kakao prahom.
- Ispeći i oljuštiti lešnik. Badem blanširati, oljuštiti i blago propeći u rerni. Ohlađeni lešnik i badem po želji krupnije iseckati (ja nisam). Suvo voće (smokve, šljive, kajsije) iseći na krupnije delove. Čokoladu iseckati (ili izlomiti) na komadiće (ja sam imala čokoladne kapljice).
- U veći sud staviti iseckano voće, promešati i dodati krupno sečene lešnike i bademe (ja sam ih ostavila cele, neki su se u toku čišćenja prepolovili). Dodati brašno, začine, so i kakao i promešati.
- U šerpici mešajući otopiti šećer sa medom i puterom dok ne proključa. Kada se šećer potpuno rastopi kuvati bez mešanja još 5 minuta. Dodati čokoladu, isključiti vatru i mešati da se čokolada skroz otopi.
- Dobijenu tečnost odmah preliti preko pripremljene mešavine voća i brašna. Brzo promešati da se sve sjedini, pa hitro izliti u kalup i poravnati navlaženom lopaticom ili nauljenom kašikom (brzo se hladi, pa može i prstima). Koliko god je moguće izravnati gornju površinu.
- Peći 35-40 minuta na 150°C sve dok ivice ne počnu da tamne, a odozgo se pojave plikovi. Pečen kolač ostaviti da se ohladi. Uz lagano utrljavanje bogato posuti prah šećerom. Pokriti providnom folijom i odložiti na hladno i suvo mesto. 
- Oštrim nožem seći tanke parčiće i poslužiti. 



Kolač je prilično tvrd i lepljiv, pa sečenje iziskuje strpljenje.. Sekla sam kolač tek što se ohladio i pošto se nije skroz stegao relativno lako je išlo. Držala sam ga preko noći u frižideru i sutradan je bio baš tvrd. Međutim, lepo se sekao, bitan je ugao pod kojim ide nož u kolač. Sekla sam malim reckastim i špicastim nožićem, ubola sam špic skoro vertikalno i onda kratkim rezovima sekla do ivice. Nije uopšte bio nikakvih problema, verovatno zato što ima putera u karamelu. 

Inače, u dosta recepata koje sam čitala se ne koristi puter, pa on može da se izostavi. U tom slučaju kolač može da se konzumira i u dane posta, s tim da računate da je malo tvrđi i da za sečenje treba umešnosti, a bogme i snage.. 



Panforte se obično služi uz šolju kafe ili uz čašu desertnog vina posle obroka, a neki ga vole i sa jutarnjom kaficom.. Može i uz toplu čokoladu kao što sam ja :)