понедељак, 29. фебруар 2016.

Pečene tufahije





Tufahije sam prvi put jela u Sarajevu, u hotelu "Evropa", u kome su se sedamdesetih godina prošlog veka jele najbolje tufahije u ex YU. Kada sam htela da ih pravim sama, naišla sam na veliki problem jer ih u starim kuvarima nije bilo! A pošto tada nije bilo kompjutera i Interneta morala sam da improvizujem. Ličile su :))) Onda sam dobila na poklon Bosanski kuhar, u kome je bilo recepata za mnoge poslastice u sirupu za koje sam prvi put čula, a među receptma su bile i tufahije. E, te su bile prave! Kao one nekada iz Sarajeva... 



Inače ih spremam samo za moju drugaricu Sašku. Nije da ih mi ne volimo, ali jabuke u našoj kući se jedu uglavnom sirove, čak i pitu od njih vrlo retko pravim. Ali pošto ih ona voli, njen dolazak je prilika da se mi mi njima osladimo... Ovaj put sam htela nešto drugačije tufahije, pečene i sa ukusom karamela koji mi je omiljen preliv.


Sastojci:
6 jabuka (moje su greni smit)
150 gr šećera
80 gr mlevenih oraha

za sirup
100 gr šećera
50 gr vode

i još 
2-3 kašike karamela (domaćeg ili kupovnog)
150 ml šlaga




  • Jabuke oljuštiti i izdubiti (po želji ostaviti vrh) pa svaku uvaljati u šećer. Staviti ih u pleh preko papira za pečenje. 
  • Orah i ostatak šećera izmešati i puniti jabuke. Pokriti dobro folijom i peći na 200°C oko 30 minuta. Skinuti foliju i peći još 5 minuta da jabuke i orah dobiju boju.
  • Pečene jabuke izvaditi na tacnu da se ohlade.
  • Sipati u šerpicu vodu, dodati šećer, pa prokuvati da se šećer skroz otopi i sirup zgusne. Preliti tufahije.




Pre služenja tufahije ukrasiti šlagom i preliti karamelom koji treba malo zagrejati da se razredi. Karamel pravim brzinski po receptu od Aliki i ne može da omane! 






четвртак, 25. фебруар 2016.

Gözleme na dva načina







Gözleme su, kako kaže Wikipedia, turski specijalitet od testa. Kod nas ih pominju kao turske palačinke, turske preklopljene pice ili tanki punjeni hleb, a meni najviše liče na pitice obzirom da se prave od jufki. Radi se o jednostavnom tankom testu punjenom raznim nadevima, premazanom uljem i pečenom na saču, ili prženom na malo masnoće u tiganju ili gril ploči. Negde ga prave sa kvascem, negde bez. Nadev je najčešće spanać pomešan sa sirom, lukom i malo peršuna, ali ima mnogo mogućnosti i mogu se puniti bukvalno svim i svačim! 

Spremala sam ih na dva načina - jedan je lakši, drugi izvorni. Kad imate vremena, počastite se gozlemama sa domaćim testom i bogatijim nadevom, a ako trebate nešto na brzaka, napravite ih sa kupovnim korama i nadevom koji se samo izmeša. U oba slučaja se dobiju fine, ja bih ih po naški nazvala pitice, koje se jedu najčešće za doručak, ali ne vidim da ne mogu i neko drugo doba dana kao užina, ili večera.

Lakšu ostavljam za posle, idem prvo na tradicionalnu varijantu:



Sastojci za testo:
150 gr brašna
70 gr mlake vode
30 gr kefira (ili jogurta)
1/2 kašičice soli

fil:
100 gr spanaća
100 gr feta sira
malo dinstanog crnog luka (po želji)
1 kašika (maslinovog) ulja




  • U sud za mešenje prosejati brašno, dodati so i zamesiti testo dodajući kefir i vodu. Testo odložiti na dasku i pokriti krpom. Ostaviti oko 15 minuta da se odmori. Premesiti, podeliti na 5 kuglica od po 50 grama i ponovo ih odmoriti 15 minuta. 
  • Za to vreme pripremiti nadev: spanać oprati, prosušiti i sitnije iseći. Izgnjaviti ga malo rukom da svene, dodati sir i promešati. 
  • Svaku kuglu testa oklagijom tanko razvući na veličinu plitkog tanjira. Na polovinu testa staviti po želji malo dinstanog luka, preko njega spanać pomešan sa fetom, lepo rasporediti i preklopiti drugom polovinom testa. Ivice spojiti blago pritiskajući da se zalepe i nadev ne curi u toku pečenja/prženja. Tako uraditi i sa ostale 4 kuglice testa.
  • Tiganj podmazati sa par kapi ulja (kao za palačinke), pa peći gozleme sa obe strane da lepo porumene. Ili ih premezati uljem, staviti na vreli tiganj i peći da donja strana porumeni, premazati uljem gornju stranu, preokrenuti i peći da i ona fino porumeni. Ja sam moje pekla na tučanoj roštilj ploči za plinski šporet.


Neko proprži u tiganju luk i spanać zajedno, ja nisam. Htela sam da što manje "ubijam" prirodni miris spanaća i ostavila sam ga sirovog. U toku pečenja on sasvim lepo omekša, a zadrži svežinu. 

Ova količina je (uz kefir pride) bila dovoljna za doručak nas dvoje odraslih. Dobila sam 5 pečenih gozlema od 75 gr. Za veću količinu duplirajte, ili utrostručite meru, zavisi koliko vas je za stolom, ili koliko ste gladni... :))) 



Isprobano na Coolinarici -> klik



Mini gözleme od kupovnih kora za pitu

Drugi i lakši način je sa kupovnim korama za pitu! Videla sam mini gözleme sa sirom kod cool prije Amele-Bozkurt, ali i na još nekim mestima na internetu. Bukvalno za tili čas možete da napravite divan doručak sa turskim šmekom.



Sastojci:
2 kore za pitu srednje debljine
100 gr rendanog tvrdog sira
50 gr usitnjenog feta sira
1/2 veze seckanog peršuna
par seckanih listića nane (ne mora)




  • U manjem sudu napraviti nadev od sira, peršuna i nane koje treba promešati. Kore preseći uzduž i popreko na 4 dela. 
  • Jednom dobijenom komadu odseći levi i desni špic (ja sam točkom za picu). Isečene delove staviti na sredinu, preko njih razmazati kašičicu nadeva. Preklopiti levu stranu do polovine, desnu takođe, pa donji špic presaviti na gore. Četkicom ili mokrim prstom navlažiti vrh gornjeg špica i preklopiti na dole da se dobije nešto kao četvrtasta koverta. Tako uraditi sa ostalim korama.
  • Dobijene "paketiće" pržiti u tiganju na malo ulja da obe strane lepo porumene.



Poslužiti sa jogurtom ili kefrom, maslinama i svežim sečenim povrćem. 



Što bi Turci rekli, afiyet olsun (prijatno)!




недеља, 21. фебруар 2016.

Ničanski pečeni komorač




Kod mene je ljubav prema određenoj vrsti hrane periodična, pogotovo kada je povrće u pitanju. Na nešto navalim i nemam mere, dok mi drugo skoro pa ne postoji.. Onda obrnem stvar, pa ono zaboravljeno (kako ja kažem) "vampirim", a nešto drugo ćušnem u ćoše. Neki kažu da je to astrološki, odnosno da je odlika mog znaka kome je vladar Mesec, mada mi objašnjenje i nije mnogo bitno.. 

Trenutno je cvekla "na klupi", jedem je samo kada mi je drugi posluži i ne padne mi na pamet da je kod kuće spremim. Navalila sam zato na karfiol, koji je par godina bio u nemilosti. A komorač me privlači kao magnet - kako ga vidim, tako ga trpam u korpu i ne znajući gde će da završi, jer vazda istražujem i birkam nove recepte.. 


Pravila sam ga sirovog, pečenog, sviđa mi se kako god.. Volim mu miris, volim kako izgleda, pogotovo što su mu listići baš dekorativni. Ovaj recept mi se dopao zbog mirišljavih sastojaka koji vuku na mediteransku kuhinju. A i sad sam u fazi kada ljubim inćune.. Dogodine, ko zna! :)))


Sastojci:
2 srednja komorača
1 kašika maslinovog ulja

za salsu:
1 češanj belog luka
1/2 kašičice soli
po ukusu bibera
2 kašike soka od limuna
3 kašike maslinovog ulja
1 manja glavica luka
1 veći paradajz (oljušten, bez soka i semenki)
8 maslina
3 fileta inćuna

Priprema




  • Očistiti komorač i podeliti ga na 8 delova. Ukloniti višak korena, ostaviti tek da se ne raspadne.
  • Blanširati ga 5 minuta, ocediti i prosušiti. Poređati u nauljen pleh (ili na pek papir), premazati uljem i peći 30 minuta na 200°C dok ne omekne i porumeni. 
  • U avanu zgnječiti beli luk i so, dodati limunov sok i ulje, pa redom dodavati ostale sastojke. Preliti preko toplog komorača, posuti zelenim igličastim listićima komorača  



Poslužiti toplo uz ribu, ili hladno uz ostale salate. Divnog je ukusa, luk i paradajz mu daju letnju notu, a inćuni i masline mediteranski šmek.. Taman da se malo oraspoložimo u ove tmurne dane.




















четвртак, 18. фебруар 2016.

Karbonara sa dimljenom ribom





Preostalo mi je malo dimljene skuše, a ovo je idealan način da se ona potroši. Plus da i ja spremim nešto po Džejmijevom receptu. 
U ovoj karbonari dimljena riba menja slaninicu. Jelo je dobilo božanstven ukus, a i dalje je tu svilena kremasta emulzija od jaja, mleka i sira koja fino obloži testeninu. Ako ne možete da nabavite dimljenu skušu, može i neka druga dimljena riba (dimljeni šaran, tolstolobik ili losos) koja će jelu dati specifičan šmek...



Sastojci:
320 gr testenine pene (moja je integralna)
1 manji luk (ili kašika prženog)
1 tikvica
2 grančice svežeg ruzmarina
130 gr fileta dimljene skuše (bez kostiju)
maslinovo ulje po potrebi
2 jajeta
100 ml mleka
40 gr parmezana

Priprema:




  • Staviti u proključalu vodu pastu da se kuva.
  • U tiganj sipati ulje, zagrejati, pa propržiti seckani crni luk i tikvicu isečenu na komade veličine testenine koja se kuva. Posoliti i pobiberiti.
  • Posle 5 minuta u tiganj dodati ribu iskidanu (ili isečenu) na male komadiće i usitnjeni ruzmarin, pa na laganoj vatri pržiti još 5 minuta.
  • U činiji umutiti jaja i mleko, dodati narendani parmezan. 
  • Pastu procediti (obavezno ostaviti malo tečnosti u kojoj se kuvala) pa je ubaciti u tiganj sa ribom. Dodati dobru kašiku ostavljene tečnosti i promešati. (Džejmi kaže da se ovo radi da bi se testenina prohladila i tako sprečilo zgrušavanje jajeta). 
  • Uliti mešavinu sa jajima i mešati da obloži svu pastu i da se sos zgusne u kremastu emulziju. 


Poslužiti odmah sa još rendanog parmezana i čašom belog vina. Ja jedem i salatu uz pastu, mada kažu da ne ide.. Pošto je meni glavno jelo, a ne predjelo kao Talijanima, meni ide! :))) 



Dva puta sam se zacenila od smeha dok sam pisala emulzija... setila sam se Čkalje i njegove nezaboravne kupovine "emulžn for oil skin"...



Ideja - Jamie Oliver

недеља, 14. фебруар 2016.

Čokoladni kolač sa crvenim vinom i višnjama






Prošle godine sam za Svetog Trifuna pravila starinsku posnu tortu sa vinom. Onomad se nešto mislim da kao iskreni ljubitelj i odani obožavalac vina uvedem kao praksu da svakog 14. februara napravim nešto slatko, a da je obavezni sastojak vino! Već sam pisala da se ovaj svetac slavi i kao zaštitnik vinove loze i vinogradara, tako da bi kolač bio moj doprinos toj svetkovini..

U većini slučajeva u pripremi jela i slatkiša koristi se belo vino, vrlo retko crveno (ili kako ga još zovemo crno). Pošto radije pijem crveno, naravno da sam želela nešto sa njim. Ovaj kolač je aromatičan i sočan, a voće i šlag mu daju dodatnu notu svežine.  Najlepše od svega je što se uz kolač pije isto vino koje se koristi za pripremu  



Sastojci za kolač:
230 gr putera
200 gr brašna
1 kašičica praška za pecivo
1/4 kašičice morske soli
250 gr šećera
3 jajeta
150 gr sitno seckane gorke čokolade
240 ml (šolja) suvog crvenog vina

za preliv:
1/2 šolje (120 ml) vina
100 gr kristal šećera
300 gr višanja

za šlag
250 gr slatke pavlake (mlečne)
1 kašika šećera u prahu (ne mora)


Priprema:

  • Zagrejati rernu na 180°C. Podmazati pleh prečnika 22 cm i staviti papir za pečenje na dno.


  • U posudu prosejati brašno, prašak za pecivo i so. Odložiti.
  • U dubokoj posudi mutiti puter sobne temperature sa 100 gr šećera oko 4 minuta. Dodati jedno po jedno žumance, dobro sjediniti. 
  • Dodavati naizmenično brašno i vino.


  • Umešati sitno seckanu čokoladu. 
  • U posebnom sudu umutiti belanca u čvrst sneg. Dodati iz 3-4 puta 150 gr šećera i još malo mutiti. 
  • Umućena belanca dodati u testo sa čokoladom blago prevrćući masu lopaticom ili varjačom. 
  • Sipati testo u pleh, poravnati i peći oko 50 minuta (proveriti čačkalicom da li je sredina pečena).
  • Kolač izvaditi iz rerne i ostaviti desetak minuta u plehu, a onda pažljivo nožem opseći okolo i izvaditi ga na žicu da se hladi.


Za preliv: 

  • Vino i šećer zagrejati do vrenja u šerpici, pazeći da se šećer skroz otopi. Višnje (očišćene od koštica) preliti vrelim rastvorom da ih skroz natopi i ostaviti ih da se ohlade.
  • Umututi slatku pavlaku sa šećerom u prahu. 


















Kolač iseći, pa poslužiti sa višnjama i šlagom. Ja sam ga posula kakaom, dopada mi se što tako izgleda kao da je presvučen velurom. Uz desert pijuckati isto crveno vino koje se koristi u pripremi, kod mene je to bio crnogorski Vranac.

U originalnom receptu su maline umesto višanja, meni su ostale moje domaće višnje od prošlog leta, pa su završile u ovde. U preliv od vina i višanja sam dodala i malo začina za bakin kolač radi još lepše arome. Nisam pogrešila..  :)))



  



среда, 10. фебруар 2016.

Lepinje





Najviše od svega volim lepinje sa kajmakom.. Ljubav neprolazna. Volim kad je lepinja hrskava i topla, a kajmak se razmekša i onako kremast beži na stranu kada je zagrizem. Kajmak krene da klizi preko korice, ja ga lovim da ne iscuri i lickam lepinju čija donja kora miriše na pepeo iz peći sa kamenim podom.. I razvlačim uživanje koliko god mogu, da što duže traje.. Čista erotika! :)))

Ima par situacija kada su mi lepinje sa kajmakom obavezne, ma koje da je doba dana ili noći. Čuvene su u motelu "Predejane", svratištu turista na putu za Grčku. Te ne preskačem! Poznate su i zlatiborske sa kajmakom, ali i one kompletgde ih preliju pretopom od pečenja (njih ne jedem). Ipak, najviše ih volim na Ibarskoj magistrali, na vrh planine Rudnik u restoranu "Rudnički breg".. Izvanredan kajmak u hrskavoj lepinji je tamo najveća uživancija. Ne "promašim" ih nikako i jela sam ih mnoooogo puta (jednom čak i u 4 ujutru), bilo da idem Ibarskom prema dole, ili se vraćam kući..

Kajmak u poslednje vreme izbegavam zbog požutele krštenice (osim na ovim mestima koje sam gore pomenula), a lepinje spremam za večeru uz neki manje masan dodatak. Ranije sam otkidala komad od testa umešenog za hleb i pekla lepinje. Bile su ukusne, ali nisu imale one rupice karakteristične za pekarske lepinje. Ove na slikama su prave! Hrskave korice, mekane unutra i sa rupicama, a bile su umešene umesto hleba uz moju posnu sarmu. Jedem ja nju i bez mrve hleba, ali sam tog dana poželela da hrskavom koricom mackam po tanjiru..




400 gr brašna tip 500
20 gr kvasca 
1/2 kašičice šećera 
1 kašičica soli 
270 ml mlake vode (približno)
2 kašike ulja

Priprema:


  • Razmutiti u šolji u malo mlake vode kvasac i šećer. 
  • Prosejati brašno, dodati so i promešati. U sredini napraviti udubljenje, tu sipati razmućeni kvasac, poprašiti sa malo brašna i čekati da naraste.
  • Zamesiti mlakom vodom mekano testo, pa ga mesiti par minuta. Oko umešenog testa sipati ulje (ja sam maslinovo), pa lagano okrenuti testo tako da sa svih strana bude nauljeno. Pokriti ga i ostaviti na toplom da duplira volumen.
  • Naraslo testo lagano premesite, pa ostavite da se ponovo digne. Ovo ponoviti još dva puta. 


  • Posle trećeg dizanja, istresti ga na brašnom posutu radnu površinu i podeliti na 4 dela. Svaki deo testa premesiti na brašnu. Staviti na dasku za mešenje ili silikonsku podlogu dobro posutu brašnom. 
  • Posle 10‐ak minuta rastanjiti testo šakom skupljenom u pesnicu - zglobovima prstiju blago pritiskati po testu do veličine koju sami želite. Ostavite deset minuta da miruje. 
  • Nožem ili lopaticom pritiskanjem napravite mrežicu po testu (ne seći!), pa ga izbockati sa svih strana viljuškom. 
  • Rernu zagrejajti na 230 °C zajedno sa plehom u kome će se lepinje peći. Staviti lepinje na vreo pleh i peći ih 15 -20 minuta dok ne dobiju lepu zlatnu boju.


Meni su, naravno, lepinje najbolje sa kajmakom! Mogu da se jedu uz roštilj, variva, pečena jaja ili pečeni sir. Već sam rekla da smo ih Zoki i ja jeli uz posnu sarmu - jelo nam maltene nije trebalo, više smo njih krckali...

Lepinje se mogu premazati žumancetom umućenim sa 2 kašike pavlake radi lepše boje i sjaja. Ja nisam, jer mi se nije uklapalo uz ručak na Badnji dan...






 Ideja - serbiancafe

недеља, 07. фебруар 2016.

Baba ganuš - verzija 2





Prošlog februara sam napravila mini izlet do blisko-istočne kuhinje i u nizu objavila recepte za tahini, humus, falafel i baba ganuš. Uz recepte sam pisala o poreklu svakog od ovih jela, pa sad ne bih da se ponavljam. Ove zime ponovo ih spremam u drugačijoj verziji. Neuobičajno, ali u svakom slučaju ukusno. Onomad je bio zanimljiv recept za humus, danas predstavljam šareni i osvežavajući baba ganuš (baba ganoush).


Na Internetu ima bezbroj varijanti ovog dipa/salate, ova sa narom mi je bila posebno interesantna, jer mi se u poslednje vreme sve više dopadaju slano-voćne kombinacije. Nar, pored seckane nane i peršuna, ovom dipu daje posebnu svežinu i neobičan ukus.


Sastojci:
2 patlidžana
1 limun - sok
2 kašike tahinija
2 češnja belog luka
2-3 kašike seckanog peršuna ili nane (može i pola-pola)
2-3 kašike bobica nara
po ukusu maslinovo ulje


  • Patlidžan ispeći na roštilju ili ispod grila u rerni. Oljuštiti ga i staviti u cediljku da se dobro ocedi.
  • Oceđen patlidžan sitno iseckati na dasci ili ga u nekom sudu viljuškom izgnječiti.
  • U izgnječeni patlidžan dodati tahini, sok od limuna, beli luk, posoliti i dobro izmešati da masa pobeli.
  • Dodati kašiku sitno seckanog peršuna (ili nane) pa ovlaš promešati.
  • Preručiti sve u duboki tanjir ili pliću činijicu i bogato posuti bobicama nara i preostalim peršunom. Po želji sve preliti sa malo maslinovog ulja (ja nisam).
  • Posužiti kao meze sa tankim lepinjicama (ovaj put sam ih posula ćurekotom) ili kao salatu uz glavno jelo.



Baba ganuš je bolji kad odstoji sat - dva na sobnoj temperaturi, tada se ukusi lepo sjednine i istakne se prava aroma. U tom slučaju peršun i nar posuti odozgo pred samo služenje. Inače, nar može da se doda i direktno u dip, ostane čvrst i sočan i sutradan..

Umesto svežeg, može se koristiti zamrznuti patlidžan. Njega sam prošle jeseni grilovala i zamrzla očišćenog i iskidanog na veće komade (pakovan u manje kutije od 400 gr). Bolji mi je na taj način jer ne gubi boju, dok mleven/blendiran potamni i na oko nije tako lep. 



Isprobano na Coolinariki -> klik


Ideja - the guardian