недеља, 31. јануар 2016.

Kraljevski humus - Hummus Royale






Pominjala sam ga u mom postu Humus na tri načina, ali smatram da zaslužuje da bude izdvojen kao poseban recept i sa novim slikama. 

Kraljevski humus (Hummus Royale) sam spremala još u januaru 2011. godine, po receptu cool-prije monsoon,  koja je kasnije obrisala svoj profil, sa njim je otišao i recept. Ja ga na žalost nisam sačuvala i pravila sam ga od tada po sećanju, ali sam i dalje tragala za receptom. 

Na kraju sam ga iskopala na jednom forumu, gde se kaže da je ovaj humus pomenut u gastronomskoj TV seriji iz 2007. godine, u kojoj Rik Stein putuje od Venecije do Istanbula i prikazuje razne specijalitete specifične za zemlje istočnog Mediterana. Raspametio ga je ovaj humus koji je u turskom gradiću Tarsus spreman i prodavan na ulici  kao brza hrana, pa je zbog njegovog posebnog ukusa smatrao da zaslužuje epitet kraljevski (royale).. 

U osnovi je obični humus, koji je preliven crvenom zaprškom i bogato začinjen sumakom i kuminom, zrnima kuvanih leblebija, seckanim listićima peršuna ili korijandera. Kraljevski, zaista... 




Sastojci:
200 gr kuvanih leblebija
2 -3 kašike tahini paste 
po ukusu soli i bibera
malo vrele vode
sok od pola limuna

za prelivanje:
1/2 kašičice sumaka
1/2 kašičice mlevenog kumina
1 kašika kuvanih leblebija
2 kašike seckanog peršuna (ili korijandera)
4 kašike maslinovog ulja
2 češnja belog luka
1 kašičica aleve paprike


  • U sud ubaciti kuvane leblebije i štapnim mikserom ih usitniti (može sve da se radi i u blenderu).
  • Dodati tahini, posoliti, pa sipati malo vrele vode i limunov sok da se dobije kremasta struktura. Dobro izmešati.
  • Humus sipati u plitak tanjir (ili originalno u tažin) i poravnati.
  • Posuti bogato kuminom i sumakom i zrnima leblebija.
  • Na zagrejanom maslinovom ulju kratko propržiti seckani beli luk da malo svene.
  • Dodati alevu papriku, promešati i odmah skloniti sa vatre (paprika na vrelom ulju hoće vrlo brzo da zagori i pocrni), pa preliti preko humusa.
  • Na kraju humus posuti seckanim peršunom (ili korijanderom).




I kao što sam već rekla ranije, uz humus mi najbolje idu ove lepinjice zamešene samo od brašna, malo soli, praška za pecivo i vode. Ispečem ih u suvom tiganju da porumene, dohvatim jednu i toplom mackam po humusu..























Naravno da može i sa manje preliva odozgo, ali je ukus humusa sa njim vredan svake dodatno unete kalorije..

Ako nemate sumak i kumin, može da posluži i mleveni kim. Inače oba začina mogu da se nabave u Srbiji ovde -> klik 







Isprobano na Coolinariki -> klik


уторак, 26. јануар 2016.

Šuškava torta






Onomad je Vesna napisala za svoju tortu da je čoko-ubica. Za šuškavu bih ja rekla da je slatki ubica!

Ovo je bila omiljena torta moje majke. Predpostavljam da svako ima neku svoju najdražu. Moj Zoki voli Rum tortu, moja je Žerbo. Baba je mnogo volela Vasinu tortu (pisaću jednom recept i za nju), tata je voleo sve, samo da nisu voćne. Znači - orah, jaja, puter, čokolada... Da je slatko i jako! A mama je obožavala ovu šuškavu. I spremala je samo za specijalne prilike - za praznike i rođendane. Voleli smo i mi ostali ovu tortu jer je fino hrskava, bogata, a šušti i pršti pod zubima dok se jede...



Ovaj recept se razlikuje od svih koje sam videla jer ima orahe u kori od puslice, a i fil je drugačiji. Nisam baš sigurna odakle je mama dobila recept. Kao kroz maglu se sećam da je pominjala da je tortu jela na nekoj svadbi i verovatno je da je tamo nekako do recepta došla... Ali zato sigurno znam da je i samo pominjanje torte nama nagoveštavalo nešto svečano i posebno. I ovaj put je spremana za važnu priliku - 86. rođendan mog oca, koji smo pre dve nedelje proslavili. 



Kora:
8 belanaca
350 gr šećera
200 gr mlevenih oraha

Fil
8 žumanaca
8 kašika šećera
20 gr brašna
200 gr putera
80 gr crne čokolade
1 kašičica nes-kafe (prah)

za ganaš:
100 gr slatke pavlake (mlečne)
100 gr tamne čokolade 

Priprema:


  • Rernu uključiti na 250°C. 
  • Belanca dobro umutiti sa šećerom koji treba dodati iz par puta.
  • U umućen sneg od belanaca dodati orahe i ovlaš mešajući lopaticom sjediniti da se masa ujednači.
  • Sipati u pleh od rerne (moj je 40x40 cm) koji je predhodno obložen pek papirom. Ubaciti pleh u rernu zagrejanu na 250°C i odmah temperaturu smanjiti na 180°C,  posle 10 minuta smanjiti na 150° i peći još 30 minuta, pa smanjiti na 100° i peći još 15 minuta (ukupno 55 minuta). 
  • Pečenu koru prohladiti u rerni sa odškrinutim vratima. 


  • Za fil umutiti žumanaca sa šećerom i brašnom i kuvati na pari da se zgusne (najbolje u loncu za kuvanje mleka, sa duplim dnom).
  • Kada je fil dovoljno gust, skloniti sa vatre, dodati nes-kafu i čokoladu, promešati i ostaviti da se fil prohladi. 
  • U fil ohladjen na sobnoj temperaturu dodati umućeni puter. Sve zajedno dobro promešati i filovati kore.



  • Veliku koru podeliti na četiri dela i filovati ih kremom.
  • Poslednju koru samo tanko odozgo premazati filom, a celu tortu okolo bogato namazati.
  • Napraviti ganaš od čokolade i slatke pavlake i dok je polutečan preliti po torti. Neka slobodno curi niz tortu, meni baš tako primamljivo izgleda.
  • Dekorisati po želji - ja sam šarala domaćim karamelom i pobacala po torti sitnije čokoladne kapljice. 




Dobila sam manju torticu dimenzija 20x20 cm, što približno odgovara okruglom kalupu prečnika 23 cm. Pravila sam je za četiri osobe, svako je pojeo po 2 parčeta i opet je preteklo više od pola. Za veliku duplirajte sastojke i pecite 2 velike kore, pa svaku podelite na pola da dobijete četiri manje i tortu dimenzija 40x20 cm. 

Izuzetno je ukusna, prilično jaka i svakako je torta koja se dugo pamti... 




Isprobano na Coolinariki -> klik



недеља, 24. јануар 2016.

Salata od komorača




Za one koji još nisu probali komorač, preporučujem ovu baš jednostavnu salatu za prvi susret sa njim! Malo sastojaka, lako se sprema, a kremasta, fina i ukusna... 

Trebalo mi je nešto lagano kao prilog uz ribu, a komorač je blago osvežavajući i aromatičan, pa mi je kao salata posebno odgovarao. Pravila sam je sa pavlakom od 12% masnoće, a vi možete i sa grčkim gustim jogurtom, ili ekstra kiselim mlekom... 





Sastojci:
1 glavica komorača
malo soli i bibera
2-3 kašike kisele pavlake
1/2 limuna - sok

     
     Priprema:
  • Komorač očistiti, oprati i narendati na krupno rende.
  • Dodati so, biber i kiselu pavlaku.
  • Izmešati, sipati u činiju za posluživanje i ukrasiti zelenim listićima komorača.



Poslužiti ovu osvežavajuću salatu kao prilog ili kao hladno predjelo.
Meni je bila dobra uz grilovanu skušu.

Dužim stajanjem komorač pusti malo vode, pa salatu praviti malo pred posluživanje. Ili posoljen komorač ostaviti da pusti vodu, ocediti, pa onda dodati biber i pavlaku.




Isprobano na Coolinariki -> klik




четвртак, 21. јануар 2016.

Proja od prosenog brašna






Ako ste žensko, predpostavljam da ste se kao dete barem jednom igrale malim šerpicama, šoljicama i spremale ručak za omiljenu lutku. Ako niste, onda ste čuli verovatno čuli za priču "Guliverova putovanja" i Liliput, zemlju u kojoj žive mali ljudi u malim kućama sa malim pokućstvom i sudovima.

E, kod mene je u kuhinji često kao u Liliputu, a ja spremam jela u malečkim sudovima kao za lutke... Zašto? Moj Zoki je na sirovoj hrani i uglavnom ne jede ono što meni spremim. Za sebe kuvam u malim šerpicama i pečem u malim plehovima i maloj rerni dimenzija 28 x 24 cm. Ne pamtim kada sam napravila propisanu količinu po nekom receptu, osim kada nam dolaze gosti. Čak i tada za kolače prepolovim meru, da ne pretekne mnogo i dovede me u iskušenje da preteram. Na žalost, umerenost mi baš i nije jača strana, pa je jedino rešenje pripremanje manjih količina nekog jela, kolača, pite, ili u ovom slučaju proje. 

Ova na slici je prava proja iz Liliputa - meri 110 grama, pečena je u malom tučanom tiganjčiću prečnika 10 cm, od 50 gr brašna, po 40 gr sira i kefira i 8 gr ulja, plus malo soli i praška za pecivo. Fala onome ko izmisli digitalnu vagu! 



Za proju sa prosenim brašnom sam "čula" od Ane Ćubele koja vodi popularan blog Hrono kuhinja, gde je predložila da se napravi proja sa prosenim brašnom pomešanim sa speltinim. Proseno brašno je, kako Ana kaže, "po konzinstenciji dosta slično kukuruznom brašnu, zbog manjka glutena, pa testo od njega bude blago sipkavo." Obzirom da sam već isprobala da proja može da se pravi samo od jedne vrste brašna (mislim tu na moje heljdine mafine), htela sam da je napravim samo od prosenog brašna koje sam (već se i ne sećam kada) kupila iz radoznalosti, pa je mesecima čekalo priliku da bude iskorišćeno. 

Rezultat je odličan! Proju sam pravila bez jaja, a bila je mekana i vlažna unutra, a hrskava spolja. 
Utrostručiću vam gornju "liliputansku" meru, dobićete oko 350 grama proje za dve baš gladne osobe!




Sastojci:
150 gr prosenog brašna
1/2 kašičice praška za pecivo
malo soli
120 gr kefira (ili jorurta)
30 gr ulja
100 gr sira

Priprema: 


  • Pomešati u sudu brašno, so i prašak za pecivo. Sipati kefir i ulje i dobro izmešati kašikom.
  • Dodati u testo izmrvljen sir i ponovo promešati.
  • U podmašćenu tepsijicu prečnika 18 cm sipati testo i poravnati.
  • Peći 25-30 min u rerni zagrejanoj na 200°C, odnosno dok ne porumeni. 


Poslužiti za doručak/večeru sa ajvarom, jogurtom ili kefirom, ili kao toplo predjelo uz sir i turšiju ili kiseli kupus.
Volim tanju proju, sa više hrskave korice, a vi možete testo da sipate u manji pleh/tepsiju, pa da dobijete deblju.
Po želji može da se doda i 1 jaje, ja ga u ovu proju sa slike nisam dodavala. Jednom sam probala sa jajetom, možda je malo više narasla, ali što se ukusa tiče meni je lepša ova bez i samo je tako spremam... 

I da, od kako sam ovu počela da pravim, ona sa kukuruznim brašnom je otišla u zapećak :)))



Ako ne možete da nabavite proseno brašno, možete proso u zrnu da sameljete u električnom mlinu za kafu. I kako kaže na FB moja rođaka Ana: "Proso je sjajnog ukusa kada se pre mlevenja malo tostira u tiganju, dobije se drugačiji šmek, kao pečeni lešnik. Ko ima mlin - nek izvoli.. Često kupujem gotovo brašno, ali je ovo domaće daleko ukusnije." 


Isprobano na Coolinariki -> klik




недеља, 17. јануар 2016.

Mus od lososa





U hiper-marketu jednog velikog trgovinskog lanca sam pre nekih godinu dana kupila divnu paštetu od lososa, po relativno povoljnoj ceni. Sastav nije ni malo loš, odnosno ni jedna od komponenti po meni nije zabrinjavajuća. Tu su: 40% dimljenog lososa, 20% običnog lososa, voda, biljno ulje, mlečni proteini, biljno vlakno, krompirov skrob, so, celer, slačica. Za industrijski proizvod više nego zadovoljavajuće, pa je povremeno kupim jer mi je fina za doručak. Na kutiji te paštete sa dimljenim lososom, pored deklaracije je i ovaj recept koji mi je zvučao interesantno. Par puta sam ga spremila, pa reko' da ga podelim sa vama u mojoj malčice izmenjenoj verziji.




Sastojci:
100 gr losos paštete
100 gr krem sira (ili cottage sir)
pola veze seckanog peršuna
50 gr zelenih seckanih maslina
(umesto maslina mogu isprani, seckani kapari)

Priprema:




  • U činiji pomešati paštetu sa izgnječenim sirom (ja sam koristila sitni sir Prezident), seckanim maslinama i seckanim peršunom. 
  • Napuniti paštetom male rakijske čašice i ukrasiti je dimljenim lososom ili peršunom.
  • Poslužiti uz tostiran hleb, krekere ili grisine.




Mus bi mogao da se napravi od od neke druge vrste riblje paštete, ali u tom slučaju nemate divni šmek dimljenog lososa. Kod dekoracije, posao umesto dimljenog lososa i grisina odlično odrade i koturići masline i peršun...






Isprobano na Coolinariki -> klik



среда, 13. јануар 2016.

Mileram torta




Godinama gledam kako drugi prave ovu tortu, najzad je došla na red kod mene i to za našu godišnjicu braka  Mislili smo da izađemo negde na ručak/večeru (naravno sa sve desertom na kraju), ali nam je sneg pomrsio račun i nije nam bilo zgodno da iz naše divljine skockani prtimo kroz sneg stazu do druma. Smislila sam fini i jednostavni ručkić, a imala sam kod kuće i materijal za pola mere ove torte, pa sam zato napravila manju. Ne bojte se, recept koji ću vam ispod ispisati biće za punu meru i kompleKtan :)))



Inače, januar će i ove godine da me načisto upropasti... 
Par dana pre Nove godine sam obeležila godišnjicu bloga tortom. Za Novu godinu je red da se ima nešto slatko, pravila sam ponovo čokoladni lava kolač sa gorgonzolom, a sutradan u gostima jela divnu čokoladnu tortu sa lešnicima. Pre Božića sam probno skuvala karamel (dulce de leche) koji planiram za jednu voćnu poslasticu, planuo je u dva dana. Za Božić nije bilo torte, ali je moja česnica kao suva pita, sa orasima, pečenim šećerom i medom, plus praznični ručak (ni malo dijetalan), a uveče sam pravila kalorične i masne pogačice koliko-toliko. Trećeg dana po Božiću mi je godišnjica braka, red je neka tortica, pa rek'o ajd ovu laganu Mileram tortu, jer mi za par dana dolaze gosti kojima sam obećala tufahije. Tati mi je danas rođendan, njemu sam već napravila konkretnu tortu, što podrazumeva orah, čokoladu, puter, plus ovu Mileramku, kako joj od milošte tepam... Recepte za moje malo drugačije tufahije i tatinu rođendansku tortu ću objaviti kasnije u januaru.

I tako.. dovoljno je samo da oližem varjače i šerpice od fila i glazure, a onda da probam makar jedno parče i već je propast... :))) A slave koje slede do kraja januara da i ne pominjem!




Evo original recepta za Mileramku sa mojim malim izmenama u izradi: 
Sastojci:
250 gr mekog brašna
100 gr šećera
1 kesica prašaka za pecivo
1 kesica vanilin šećera
8o gr putera
1 jaje
1 kašika kisele pavlake (po potrebi) 

Fil:
1/2 l mleka
2 kesice pudinga od vanile
200 gr šećera
800 gr milerama (ili punomasne kisele pavlake)
500 gr voća po izboru (može zamrznuto)
preliv za tortu - kod mene je napravljen od agara (biljnog želatina)


  • Zamesiti prhko testo od navedenih sastojaka, po potrebi dodati kašiku kisele pavlake. Umotati ga u streč foliju i ostaviti u frižideru  da se ohladi 45 minuta.
  • Kalup prečnika 26 cm namazati puterom i posuti brašnom (ja sam ga namazala puterom i obložila pek papirom). Na radnoj površini polovinu testa oklagijom razvaljati i staviti na dno kalupa, a ostatakom testa obložiti stranice.  


  • Prašak za puding i šećer razmutiti u malo mleka, pa dodati u provrelo mleko i skuvati puding. Skloniti sa vatre, u vrelo istresti mileram i dobro promešati.
  • Krem odmah sipati u kalup preko testa, poređati voće preko, pa peći 70 minuta u rerni zagrejanoj na 170°C. Torta je po vađenju iz rerne "drhtava" i površina se mrda i trese, ali se sve stegne kada se ohladi. Ostaviti da se ohladi preko noći u frižideru pa preliti prelivom napravljenim po uputstvu sa kesice. 

U original receptu se voće peče zajedno sa kremom i testom, pravila sam tako, a probala sam na još jedan način:


  • Tortu ispeći bez voća. 
  • Skuvati voće po želji (najlepše je crveno, ali može biti bilo koje voće ili kombinacija više vrsta) sa malo šećera i 100 ml vode. Procediti i voće složiti na tortu, a u sok od voća dodati 2/3 kesice agar-agara (ili želatina), prokuvati, pa kašikom lagano prelivati tortu. 
  • Sačekati da se preliv stegne i ohladi. Po želji dekorisati tortu šlagom i poslužiti je. 




Torta je fina i kremasta, slatka taman koliko treba, voće je osvežava i meni je bolja od svakog čizkejka koji sam do sada jela (osim onog mog sa nutelom). Brzo se napravi, sastojke maltene uvek imamo u kući, tako da samo mogu da vam najiskrenije preporučim da je što pre napravite...
























Ideja -  anka1971

субота, 09. јануар 2016.

Pogačice "koliko - toliko"





Pogačice koje je spremala još moja baba. Pa mama. Pa onda strina, tetka, ujna, komšinica i ko sve još, jer su bile u modi! I ja sam kasnije, pogotovo dok smo devedesetih imali kozu i u kući bilo sira na pretek. Nije bilo para za puter, pa sam ih pravila sa margarinom, a brašno smo donosili direktno iz mlina, na džakove...
Onda smo na ove pogačice zaboravili. Nisam ih spremala godinama, dok onomad na jednom forumu nisam pročitala da ih neko pravi za Novu godinu. Setila sam se da se listaju, da su masne, hrskave i neodoljive, što sve ispunjava uslov za praznične grickalice. I odlučim da ih napravim da me mine želja, mada spadaju u no-no pecivo na koje se svi nutricionisti mršte! Ali ionako od sredine januara udaram veto na sve nezdravo i masno, a sada  sam (bar što se tiče hrane i pića) u fazi "raspašoj"... :)



Kao i obično, gledala sam da i kod pripreme ovih pogačica ima što manje posla, pa ih nisam pravila okrugle, nego sam ih sekla radlom i ispale su kockice/pravougaonici. Zgodno je što nema otpadaka, testo se ponovo ne razvija i sve se iz prve iseče, a podjednako su slasne i ovako četvrtaste :)))

Sastojci:
157 gr putera
157 gr sira (kod mene je feta)
157 gr brašna + za obradu (rastanjivanje)
po potrebi soli
1/2 kašičice kima
umućeno jaje za premazivanje (ja ga uglavnom izostavim)



  • U sud za mešenje prosejati brašno, ubaciti hladan puter isečen na kockice, so i sir isečen na komadiće. Ja dodam i kim, bogato...
  • Zamesiti brzo rukom testo, pokriti i staviti na hladno (u frižider) da se tridesetak minuta stegne.
  • Rastanjiti testo oklagijom na radnoj površini posutoj brašnom na debljinu od 0,5 cm. Sve vreme testo posipati brašnom da se ne lepi za podlogu i oklagiju.
  • Čašicom vaditi pogačice ili radlom za testo (a može i točkom za picu) seći testo na kocke ili pravougaone štangle.
  • Ređati u pleh i po želji premazati umućenim jajetom (ja nisam) i posuti susamom (ja nisam).
  • Peći dvadesetak minuta u rerni zagrejanoj na 220°C dok pogačice ne narastu i porumene.


Merka je koliko - toliko, a ja sam se gore zezala sa gramažom. Obično se uzme po 250 gr putera, sira i brašna, a vi po volji! Može više (dupla mera od 500 gr), a može i manje, samo da je sve u srazmeri 1:1:1



Uz pečene pogačice odlično ide pivo (najVolEm crno), a može i kefir ili jogurt. I zarazne su ko semenke ili kikiriki, teško koja stigne da se ohladi, a kamoli da prenoći. Barem kod nas...  




Isprobano na Coolinariki -> klik