Pita mašnica

Original recept sa Coolinarike je na slici ispod. Ovako sam ja pitu prvi put videla i gutala je očima, nestrpljivo čekajući priliku da je napravim.

Pita može da se pravi i sa slanim i sa slatkim nadevom, ja sam je prvi put filovala sirom, jajima i zeljem.

slikano 27. oktobra 2011.

slikano 27. oktobra 2011.

Ovaj put sam pravila i slanu i slatku - prvu sa sirom, jajima i seckanom blitvom, drugu sa trešnjama i vanilom.. Ne znam koja je bolja, obe su savršene! I da, originalna mera je od 1 kg brašna, od koje se dobije 6 duguljastih pita-mašnica. Ja sam mere prepolovila i dobila 3 pite - jednu slanu i dve slatke.. Ako hoćete punu meru pomnožite moje sastojke sa 2, ili čitajte sa gornje slike originalni Godivin recept!

Sastojci za testo (pola mere od originala): 

500 gr brašna

250 ml mleka

1/2 šoljice ulja (50 gr)

1/2 jajeta

125 gr putera

1 kašičica šećera

1/2 kašičice soli

12 gr svežeg kvasca (u originalu je suvi)

Možete je filovati po želji sirom, spanaćem, pizza nadevom, pečurkama,
ili voćem po izboru u koje treba dodati šećer i gustin (ili prezle)

moj slani nadev za jednu pitu:

180 gr sira

1 jaje

5-6 listova blitve

moj slatki nadev za jednu pitu:

250 gr trešanja očišćenih od koštica

2 kašike šećera

2 kašike gustina 

1 kesica vanil-šećera

šećer u prahu za posipanje

za premazivanje:

umućeno jaje (polovina od onog upotrebljenog za testo)

• Kvasac, šećer i malo brašna rastopiti u mlakom mleku odvojenom od predviđene količine i ostaviti da zapeni i nadođe. U brašno dodati so i promešati, pa sipati narasli kvasac, ulje i jaje (umutila sam ga, pa polovinu dodala u testo, a ostatak stavila na stranu da premažem pitu pred pečenje). Mlakim mlekom zamesiti testo. Pokriti ga i ostaviti da naraste.
• Naraslo testo rastanjiti u veliku pravougaonu koru i odozgo narendati hladan puter. Smotati u rolat. Odmah sam ga podelila na tri dela (pravila sam pola mere!) stavila u pleh na silikonsku podlogu, pa u veliku najlon kesu, vezala krajeve da se testo ne suši i ostavila na hladno. (U originalnom receptu se testo još smota u krug, a deli se na 6 manjih delova tek posle odmaranja u frižideru.)

Dok se testo odmara pripremiti nadev:

• sir izgnječiti viljuškom, dodati jaje i seckanu blitvu i sve dobro promešati

ili

• trešnje prepoloviti (ili drugo voće po želji usitniti), sipati u činiju i dodati im šećer, vanil-šećer i gustin, pa sve dobro kašikom izmešati.

• Odmoreno testo rastanjiti u pravougaonik i po sredini staviti nadev. 
• Oštrim nožem sa obe strane seći testo na 1 cm debljine. 
• Krajeve testa preklopiti preko nadeva, pa prstima  vezivati trakice u mašnice.

• Kod slatke pite paziti da sav nadev bude fino ušuškan u testo i da ne curi (meni je iz jedne malo "pobegao" rastopljeni šećer)..
• Pitu prebaciti u pleh i premazati umućenim jajetom (u originalu se u jaje doda i ulje, ja sam ga zaboravila). Rernu uključiti da se zagreje na 180°C (ja sam na 200°, moja je mala i slabiji su joj grejači). Za to vreme će pita u plehu lepo da naraste.

• Ubaciti pitu u zagrejanu rernu i peći oko 30 minuta, odnosno dok lepo ne porumeni.
• Pečenu pitu malo prohladiti i navaliti!

Slanu pitu smo pojeli odmah još toplu, a slatke slatke je preteklo, jer je bilo duplo više... Nju sam prohlađenu isekla na parčad i posula šećerom u prahu. 

Pošto je čekala na red za pečenje, slatka sa trešnjama je malo više narasla, jer je kvasac imao vremena da se "razmaše", pa iako testo na oko ne izgleda isto, potpuno je istog ukusa!

Saag - spanać na indijski način

Volim spanać, al br’te, mnogo mi je pipkavo njegovo čišćenje i pranje! Zato ga od sveg zeleniša najmanje koristim, pogotovo što od proleća do jeseni imam svoju domaću blitvu, koju em više volim, em joj lakše obavim "umivanje". Spanać uglavnom kupujem zamrznut u briketima, pogotovo preko zime, a jedna vrsta (koju mi je moja sestra preporučila) je kada se spremi ista kao da sam upotrebila svež! Taj spanać nije pasiran i iako su sečeni, listovi su vidljivi. Obično ga spremam kao varivo (pire), nekad ga ubacim u zeljanicu ili čorbicu..

Čorba od zelja i koprive

Volim kad u aprilu krenu koprive i zelje... Ne moram na pijacu po njih, samo otvorim kapijicu koja vodi ispod kuće u naš voćnjak. A onda ih sa uživanjem koristim, jer znam da je neprskano i nezagađeno - nema auta koji prolaze, niti pasa koji bi ih dodatno zalivali (Maksija ne puštamo u taj deo dvorišta). Od koprive i zelja najčešće pravim čorbice, ponekad neku vrstu vege verzije pilava ili kapame, ali posebno se radujem da za Vaskrs napravim moj omiljeni Zeljanik za praznični doručak! ♥ 

Zeljanik

"Do podne u jaja, od podne u koprive" je stara narodna izreka za hranu u vreme Vaskrsa, jer je padao u dane kad su sela  bila u najvećoj proletnjoj oskudici, posle zime, a pre nego je nova letina stigla, pa nije imalo dovoljno ni hleba. Danas je drugačije, al nije na odmet da se i mi poslužimo onim što nam nude zelene livade..