Fini prilog od šargarepe, paprike i šampinjona

Ranije je uputstvo za pripremu ovog priloga bilo u okviru recepta za dimljenu skušu, kao predog šta da se uz nju posluži posno, a da nije krompir-salata. Ovo fino povrće je toliko dobro da zaslužuje da ima svoj posebni post..

Kolač od šargarepe, oraha i pomorandže

Mada je po sastojcima više kolač za jesen ili zimu, pravila sam ga prvi put još u julu - usred leta, kad mu vreme nije.. Nama je bio toliko lep da sam ga spremala više puta i uopšte nam nije dosadio. U stvari, najčešće ga jede Zoki, ja samo gricnem malčice tek da proverim kvalitet, jer sam skoro skroz ukinula slatkiše sa šećerom, ali sam zato doterala liniju. A zna se da ne može i jare i pare!

Iako se ova vrsta kolača u receptima koje sam viđala uglavnom pravi sa više ulja i šećera, smanjila sam količinu oba sastojka, a kolač je i dalje dovoljno vlažan i sladak. Ko je sumnjičav zbog šargarepe, neka zna de se ona uopšte ne oseti, samo kolaču daje dodatnu vlažnost i lepu boju.

Francuska salata

U predhodnom postu, gde sam opširno pisala o Novoj godini, francuska salata je pominjana kao obavezna za moj doručak 1. januara. Moja ljubav prema njoj datira od kako znam za sebe! U stvari, lažem! Prvo sam volela rusku salatu i od malena mi je bila jedno od najomiljenijih jela uopšte. Mama nije mogla da je se nasprema koliko sam ja mogla da je pojedem. Da ne bih danima živela na ruskoj salati, spremala je samo za praznike i rođendane. Za Novu godinu je bila obavezna! 😋

Kinoa đuveč

Izgleda da mnoge stvari "projedemo" i zavolimo kao zrele osobe. Đuveč kao dete nisam marila, a ni kasnije, kao cura.. Dug je spisak onoga što nisam volela, a sada volim! I smejem se sebi, jer je spisak hrane koju ne volim sve kraći, a ja sve šira. 😃

Ručak kod Aleks

Blog Porodične gastronomije pratim malo više od godinu dana. Piše ga Aleksandra (u međusobnim prepiskama je zovem Aleks), lepa, pametna i vredna žena od karijere, uspešna u svojoj profesiji ali jednako tako i u kuhinji. U pisanju i kuvanju joj povremeno pomažu muž i ćerka, pa su njih troje (plus pas ♥) pravi mali porodični gastro-tim pun divnih ideja..

Čorba od batata, šargarepe i đumbira

Vesela čorbica za veseli april, moj omiljeni mesec u godini (pored oktobra).. U aprilu se kod mene zeleno gleda (u zeleno drveće i travu), zeleno jede (zelena hrana) i zeleno misli.. Dosta recepata ovog proleća sam imala sa zelenišem, a ja ne bih bila ja da ne udarim kontru! Evo vam sad narandžasto!

Kremasta kupus salata - Coleslaw

Dugo sam kupus salatu smatrala običnom i ne mnogo privlačnom... Dok sam bila devojčurak volela sam je uz prženi krompir ili pečenje (tada sam još jela meso), kasnije sam je jela uglavnom po restoranima, uvek mi je bila ukusnija od one koju spremim kod kuće. Kažu da za nju važi pravilo kao i za pasulj i sarmu - što se veća količina sprema, ukusnija je! Znači kafana, svadba ili slava..

Dinstana šargarepa sa leblebijama

Šargarepa mi je uglavnom sporedni dodatak u par kuvanih jela (slatki kupus, boranija, đuveč), ubacim je u francusku i Nica salatu, ali da bih napravila neko jelo od kuvane šargarepe - teško...

Brokoli kus-kus

Već sam se izjasnila da sam veliki fan brokolija, pa ga sad u sezoni spremam baš često. Onomad sam kuvala čorbicu, već planiram i moju omiljenu pitu, a danas sam spremila ovaj fini prilog.

Ćaletova šarena salata od celera i šargarepe

Moja majka nas je još od malena navikla na puno salate uz svaki obrok. Zimi se to svodilo na raznorazne specijalitete iz tegle - na ajvar, pindžur, pečene paprike, kiseli kupus, kljukani paradajz, krastavce i turšiju... 

Ipak, najomiljenija nam je bila salata koju bi na brzinu narendala od svežeg povrća koje je tad jedino moglo da se nađe na pijacama. U to vreme nije bilo zamrzivača, ni uvezenog povrća iz belog sveta, samo korenasto povrće iz trapa.

Sladak kupus bez mesa

Kad sam se udala, kao i svaka mlada htela sam da ugodim mužu. ❤  A on kuvani slatki kupus nije hteo ni za živu glavu! Govorio je da je to samo vruća salata..

Godinama sam odlagala da ga spremim, dok mi nije puk'o film i rešim da sebi napravim, a on nek se snalazi za ručak! Pošto smo oboje vegetarijanci, krenem ja da seckam i dinstam, a on samo njuši i ćuti. Kad je bilo gotovo, sipam ja sebi u tanjir, reda radi mu ponudim da proba, a on jedva dočekao i u cugu je pojeo više od pola. Posle mi je priznao da mu se već miris u toku spremanja dopao i da je jedva čekao da proba. Od tada nema problema sa ovim jelom, ali voli samo kako ga ja spremim. 

Nema to veze sa ljubavlju, već sa sastojcima koji su u ovom jelu... On kaže da je bogato ukusom.