субота, 21. фебруар 2015.

Sudžuk od oraha






Dok sam studirala, sa mojom najboljom drugaricom Biljom vrtela sam se uglavnom po restoranima u Makedonskoj ulici. "Šumatovac", "Pod lipom" i "Grmeč" - bermudski trougao muzičara... 

U "Grmeču" su se okupljali uglavnom narodnjaci, "Pod lipom" fensi muzičari i novinari, al je "Šumatovac" bio univerzalan i jedinstven i dan nije mogao da nam prođe bez bar jednog pićenceta u velikoj bašti popularne "Šume". Makedonska ulica nam je bila svakodnevna ruta odakle se posle išlo na predavanja na Muzičkoj akademiji ili dalje "u život" - na koncert, probu ili snimanje u studiju. Sve nam se vrtelo oko muzike. Em smo to studirale (ona muzičku pedagogiju, ja dirigovanje), još smo u slobodno vreme pevale po pop grupama i u horu. Mladost za pamćenje, prebogata doživljajima! Na žalost, vremenom su sve tri kafane prestale da rade, ali smo nas dve ostale u muzici kao izabranoj profesiji i životnoj ljubavi...  

E, na početku te iste Makedonske ulice je bila poslastičarnica čijeg se tadašnjeg imena ne sećam, a gde su mogle da se nađu odlične orijentalne poslastice. Među njima je bio i najbolji sudžuk sa orasima u gradu, moj omiljeni slatkiš za kojim sam ludovala. Na recept sam skoro naletela prgledajući Veliki narodni (Patin) kuvar iz 1956. godine. Morala sam da ga napravim! :))) 


Recept je jednostavan, ono što sam napravila se pojelo, ali nisam bila zadovoljna. Sudžuk koji sam dobila se osećao na brašno i nije bio kompaktan. Razmazivao se po tacni i bio je kremast. To ni u kom slučaju nije bilo ono  čega se sećam!
Đavo mi nije dao mira, istraživala sam razne recepte po netu, kombinovala, isprobavala i dobila ovaj koji je bez greške, meni savršen! Sudžuk je malo slađi, čvršći i nekako pihtijast, lepše se seče, ni malo se ne oseća na brašno, ma tačno ono što mi je ostalo u pameti i što sam obožavala... 



Sastojci:
1 l vode 
100 gr gustina 
100 gr oštrog brašna 
200 gr šećera
vanilin šećer
150 gr seckanog oraha
i još malo mlevenih oraha za posipanje


Razmutiti dobro gustin i brašno u hladnoj vodi da ne bude grudvica, dodati i šećer (moj je smeđi), pa sve zagrejati dok ne provri i kuvati da se zgusne i dok ne počne teško da se meša. 
Dodati seckane orahe, opet promešati i sipati u plitku tepsiju. 




Posuti mlevenim orasima i ostaviti da se ohladi. Bolji je kad malo odstoji u frižideru. 
Seći na četvrtaste komade i poslužiti. 

Ovaj slatkiš je zgodan za one koji poste, čak i kada su dani na vodi, 
jer nema dodatih masnoća, a orah je dozvoljen u malim količinama.


Umesto u tepsiju, sudžuk možete sipati više manjih činijica i tako poslužiti... 


Isprobano na Coolinariki -> klik



13 коментара:

  1. Moram da priznam da sudžuk do danas nisam probala, iako smo generacijski vrlo blizu... odrastala sam u drugim krajevima, a tamo sudžuka nije bilo... Privukao me ovaj tvoj rp za brzu šposlasticu, i malo je reći da sam oduševljena! Napravila sam, prelila javorovim sirupom (jer je za mene, slatkaroša, falilo šećera) i užiiiiiiiivalaaaa.... Baš lep starinski slatkiš... Misli da bi se i Pata oduševila da nas sada čuje...
    Elem, i uvodni tekst mi je preleeeeeeep, tako budi sećanja... No, to je već neka druga priča... ;-)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Sneška, ni ja ga nisam jela skoro 40 godina... Tad se imalo para za te jeftinije stvari po poslastičarnicama, a kod kuće su se jeli domaći kolači. Nego, vukla me neka nostalgija za tim vremenom i za tim ukusom, pa sam zato jurila za receptom. Iako sudžuk nije bog zna šta po sastojcima, tada sam ga volela, a i sad mi se sviđa ovaj sa gustinom. Mi samo ga prvi put prelivali kupovnim karamelom, a posle isto javorovim sirupom. Hvala ti na komentaru, a posebno na divnoj slikici na Coolinarici! ♥ Staviću je u post, kad već nisi ti htela da metneš link u komentar...

      Избриши
  2. Одговори
    1. Jednostavan je za pravljenje, nije skup, a garantovano vraća u sedamdesete godine prošlog veka...
      Hvala na javljanju! :)))

      Избриши
  3. Nisam neki ljubitelj al sam jednom jela u Balkanskoj u goranskoj poslastičarnici u kombinaciji sa ćetenom alvom. To je bilo OK :-)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Vesna, dobra ti je ta ideja da se kombinuje sa ćeten alvom, jer ni nama kod kuće nije bio dovoljno sladak, pa smo prelivali karamelom i javorovim sirupom. Probaću sa alvom obavezno! ;))) Hvala ti na komentaru ♥

      Избриши
  4. Oooooo, pa, ušla sam i u post scriptum!
    Hvalaaaaaaaaa!
    Drago mi je da ti se sličica dopala, i meni je baš simpatična!

    ОдговориИзбриши
  5. Jeeeeeeeeee, vidim sliku i ovde, baš mi je drago da si je stavila! Cmok!

    ОдговориИзбриши
  6. što bre samo ti i sneža da jedete sudžuk ...e uzeh recept sad ću i ja da ga napravim .probala onu tortu odlična je ...

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Samo ti jedi i pravi koliko ti volja... Ne znam ni ko si, ni koju tortu si probala, al hvala što si se javila :)))

      Избриши
  7. I ja sam jeo sudžuk u toj poslastičarnici. Zaboravila si da kažeš da se sudžuk jeo zajedno sa ćeten alvom. Služio se u belim plastičnim tanjirićima izmeren na vagi a preko njega je isto išla izmerena ćeten alva. To je bio beli sudžuk u velikoj okrugloj tepsiji. Imali su oni i crveni sudžuk koji je bio u rolnicama sa krupnim polutkama oraha i isto se kupovao na vagu.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. E, baš dobro da si me podsetio, sve je kako kažeš.. I plastični tanjirići, i merenje, a i ćeten alva u kompletu.. Drago mi je da se još neko sladio u istoj poslastičarnici! Hvala ti na javljanju! 😊

      Избриши