четвртак, 27. август 2015.

Pekmez od šljiva





Šljiva.. Jedno od obeležja Srbije. Meni nije samo vrsta voća, asocira me na mnogo različitih stvari...

Šljivovica - kultna rakija koju skraćeno zovu šljivka ili jednostavno šljiva. Poznata u celom svetu kao "slivovic". Jedina voćna rakija koju ne marim (osim kuvanu, takozvanu "vruću" iliti šumadijski čaj). Kuvana šljivovica dobro služi i kao lek, a i za grejanje zimi. Hladnu ne trošim :)))
Šljivici Šumadije - idilično mesto radnje skoro svih etno-reklama i postera, gde mladi par obučen u narodnu nošnju očijuka ispod drveta šljive  Nekom lepo, nekom kičasto, ali uvek aktuelno. 
Šljive za đubre - narodna priča kojom me je moja baba (bila je učiteljica sredinom prošlog veka) motivisala da treba da počistim sobu, inače me momci neće hteti... 
Šljiva na oku ili vratu - hm... u prvom slučaju boli, u drugom je bruka koja se pokrije nekom svilenom maramom... U slučaju da je neko treći vidi sledi zafrkancija ;)
"Ma, ko te šljivi..." - u mojoj mladosti je tih nekoliko podsmešljivih i ironičnih reči služilo da se nekome da na znanje je nevažan i da je manje vredan. Danas zamenjeno sa "ma, ko te j... " :D
Zelene šljive - džanarike, ringlovi, purkače... Zabranjeno voće, koje je samom tom činjenicom bilo privlačnije. Kao dečurlija smo ih brali u komšijskim dvorištima po sistemu tuđe-slađe. Nisu bile slađe već kisele, al šta zna dete...
Knedle sa šljivama - omiljena poslastica, nama često i ceo ručak. Kao deci su nam bile (uz palačinke) prilika za takmičenje ko će više da ih pojede!
Pekmez od šljiva - svestrani slatkiš koji se ranije jeo na više načina: direktno iz tegle (kašikom, ili još češće prstom), namazan na parče hleba, na palačinke ili uz šufnudle. Pa kao fil za kiflice, salčiće, vanilice ili rolat od patišpanja.. Bilo je još načina, ali ne mogu trenutno da ih se setim :)))



Pekmez od šljiva spremam od kako živim van grada, jer u dvorištu imam tri drveta šljive sorte stenlej. Više od dve decenije nisu prskane pa nisu mnogo krupne. Ima i crvljivih, ali su zato bezbedne da se jedu direktno sa drveta, neoprane. Jedne godine prerode (u tom slučaju bude gomila punih tegli pekmeza), druge godine slabo rode, ali i tad ih ima dovoljno za jelo i za nekoliko teglica pekmeza. Da se ima preko zime makar za palačinke... 

Kuvala sam ga na razne načine - klasično, sa šećerom, češće bez. Nekada sa rumom, cimetom i karanfilićem, nekad klot. Probala sam sa čokoladom za kuvanje, može da prođe ali nisam oduševljena. Pekla sam ga i u rerni, dobar je, al kad je vrućina nije praktično jer pečenje dugo traje i ugreje mi se kuhinja... Ove godine sam ga kuvala po starinski, na šporetu i bez šećera. Jedino "moderno" su dodati začini, mada može bez ijednog, samo šljive i udri po mešanju...




Sastojci:
4 kg šljiva neto (očišćenih od koštica)
1/2 kašičice cimeta
1/2 kašičice mlevenog karanfilića
2-3 kašike ruma

po želji dodati vanilu, ili 500 gr šećera, ili čokoladu za kuvanje, ili malo vinskog sirćeta radi boje 
(ja nisam ništa od navedenog)



Priprema:

  • Oprane, osušene i od koštica očišćene šljive izručiti u duboku veliku šerpu (oko 5-6 l zapremine) i staviti na ringlu uključenu na najjače da se kuvaju. 
  • U početku povremeno promešati, dok masa samo "pućka". Posle prvih desetak minuta mešati češće, dok sasvim ne provri. 
  • Smanjiti jačinu vatre i nastaviti kuvanje uz stalno mešanje do željene gustine (od momenta kad provri, kuvati od prilike još jedan sat). Pred kraj kuvanja po želji dodati začine i rum.


Spremiti oprane i suve tegle sa metalnim poklopcem koji se šrafi. Ja ih ne grejem! Sipati pekmez kašikom do vrha tegle, dobro zašrafiti i ređati na pleh. Napunjene tegle staviti u rernu zagrejanu na 100°C i ostaviti oko jedan sat da se pekmez pasterizuje. Isključiti rernu i ne vaditi tegle dok se skroz ne ohlade, što traje desetak sati... Od ove količine ja dobijem 5 tegli pekmeza po 580 ml. 

Odložiti ih na suvo i tamno mesto. Ja ih čuvam u kartonskim kutijama sa pregradama (može od flaširanih pića, stanu 24 tegle sa slike, u 12 pregrada po dve).
Ovako spremljen pekmez može da stoji godinama i da se ne pokvari. Meni uglavnom ne dočeka sledeću sezonu jer se pojede, ali sam jednom zaboravila na par teglica i posle dve godine pekmez je bio kao tek napravljen.



Pošto pekmez u toku kuvanja hoće da prska (pogotovo dok se kuva na jakoj vatri), obavezno zaštititi ruke! Kod mene su to duži rukavi i silikonske rukavice kupljene u kineskoj radnji, koje su mi skoro do laktova. Mešam naizmenično desnom, pa levom rukom - nisam badava učila dirigovanje :)))

U posledenje vreme mnogi se odlučuju na pečenje pekmeza u rerni. U tom slučaju šerpu ubacite u rernu na 200°C, pa pecite nekoliko sati do željene gustine. Povremeno promešajte.


Palačinke od pšenčnog i heljdinog brašna sa pekmezom od šljiva - slika iz 2013. godine



Isprobano na Coolinariki -> klik



9 коментара:

  1. Eh, sljive....Nisam marila mnogo za njih, jer ih je bilo puno dvoriste; sad patim za njima, posto su ovdje jako rijetke. Dzem od sljiva NAJBOLJI!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Prirodno... ono što imaš ne mariš mnogo dok to ne izgubiš. Jasna, dobro je dok su to samo šljive, ne bi valjalo da je nešto važnije i voljenije! Hvala ti na javljanju ♥

      Избриши
  2. Odlicne su ti ove asocijacije :) Pekmez od sljiva je uvijek bio i ostao najdrazi.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Gordana, jedino nisam imala šljivu na oku, sve ostale asocijacije sam lično praktikovala ;)))
      I meni je najdraži ovaj pekmez, mada su blizu od šipka i od kajsija... Hvala ti na javljanju! ♥

      Избриши
  3. Gagoooo... moram da priznam da mi je sve lepše da te ''čitam''... baš su ti lepi uvodi, svašta nešto tu saznam, ili se podsetim nekih zaboravljenih događaja...

    Danas samo razmišljam o baaajnom pekmezu od šljiva, i taman me mama zovne i kaže mi da će mi doneti na stanicu, kad pođem kući, kanticu od 5 kg šljiva, dobila je od komšinice, a zna da ja obožavam pekmez, i da ga brzo napravim (pečem ga u rerni)... Eto... kakva lepa slučajnost... Pozdravljam te!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Sneki, kad imam inspiraciju, ja ti se rastoročem samotako, a nekad jedva sklepam par rečenica... Volim da kopam i istražujem podatke sa strane, to mi je najmiliji deo blogovanja...
      Probala sam tvoj pekmez, sigurno će i novi od komšikinih šljiva da bude super! Hvala ti na čitanju! ♥

      Избриши
  4. Super! Znaš da je baka pekmezom od šljiva za vreme rata lepila rernu kad progori :-)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Vesna, za lepljenje pekmezom nisam znala, ali pamtim... Inače mi je svekrva govorila da domaćice greše kad često ribaju rernu, jer je masnoća najbolje impregnira - kao i tučane sudove :))) Hvala ti na javljanju! ♥

      Избриши
    2. Imam tučani tiganj star jedno 40 godina. Toliko je bio zabagreo da ga je tata očistio tako što je stavio čeličnu četku na bušilicu, dok se ponovo nije stvorila 'impregnagija' stalno sam morala da ga mackam :-)

      Избриши