Volim Italiju, volim talijansku muziku, a posebno kuhinju! Nema ko ne voli špagete ili pizzu (čak je i moja baba tražila da joj pravim "ono bezobrazno"), ali su to samo dve sitnice u moru prelepih slanih i slatkih (i)talijanskih jela. Bezbroj je vrsta testa, sosova, gustih čorbi, sireva, kolača i sladoleda koje ja volim. I naravno, vina..
Fokača (focaccia) se uglavnom sprema kao velika pogača. Mirišljava i ukusna, dobra je i topla i hladna. Iako su u mom receptu sastojci jednostavni, testo je meko i penasto zato što mu ulje daje mekoću. Meni je praktičnije da napravim više malih, ne mora ništa da se seče ni lomi, a više je korice koju obožavam..
Sastojci za testo
200 gr brašna (običnog ili pola običnog, pola integralnog)
12 gr svežeg kvasca
malo šećera
malo soli
120 ml vode
2-3 kašike ulja iz tegle sušenog paradajza (ili obično maslinovo ulje)
i još
1-2 sušena paradajza
4-5 maslina
po ukusu ruzmarin
Priprema:
U brašno dodati so, nadošli kvasac, ulje i zamesiti srednje mekano testo. Pokriti i ostaviti ga da se diže dok se ne udvostruči.
Nadošlo testo premesiti, otkidati male kuglice (oko 30 gr svaka), svaku oklagijom razvaljati u malu pogačicu prečnika 6-7 cm i ređati u pleh (ili u kalup za mafine)
Svaku pogačicu premazati maslinovim uljem, napraviti u sredini prstom rupicu i staviti komadić sušenog paradajza, pritisnuti. U nove rupice ubaciti komadiće maslina, prstom dobro utisnuti u testo. Posuti ruzmarinom, ili ga zabosti u pogačicu.
Od ove mere dobije se 12 mini fokača. Može za ručak umesto hleba uz neko jednostavno varivo, ili za večeru uz malo sira i vina..
Ako ne želite da pravite ovo mini izdanje, od istog testa možete da napravite jednu veću fokaču.