Vegan pizza sa avokadom i patlidžanom

"And Now for Something Completely Different", što bi rekli u kultnoj engleskoj seriji 

"Leteći cirkus Montija Pajtona"...

Ova pizza se razlikuje od svih mogućih koje sam probala u mom "piceraškom" iskustvu! A ono je prilično dugo..

Prvu sam pojela još kao devojčica i to baš u Italiji, u (pesnički rečeno) "kolevci" ove u celom svetu popularne hrane. Nisam bila oduševljena - testo + paradajz + malo sira i malo origana, suvkasto i tanko nadeveno, ništa za pamćenje.. Inače sam u mladosti Italiju prošla uzduž i popreko, stigla i do Palerma, vraćala se nekoliko puta u Rim (gde sam uredno bacala novčić u fontanu di Trevi), jela pice još i u Napulju, Firenci, Veneciji.. Ali, na prste jedne ruke mogu da nabrojim koje su mi se baš dopale!

Kod nas se  u Beogradu sredinom sedamdesetih otvorila prva picerija na Trgu Marksa i Engelsa (danas Trg Nikole Pašića). Nju nisu otvorili, kako bi se to očekivalo brkati Talijani, nego Poljiprivredni Kombinat Beograd! Pošto je poznato koliko smo kao narod domišljati, te pizze su obogaćene domaćim sastojcima, pa smo imali "šumadinku", "užičanku", sa sve kajmakom, pršutom i čvarcima. Zaposleni su bili prilično mrzovoljni, zakidali su na kvalitetu, enterijer skroman, pa je sve više ličilo na radničku menzu nego na piceriju dostojnu strogog centra prestonice.
Prva prava, moderna (i privatna) picerija bila je na uglu Beogradske i Krunske (tada Proleterskih brigada) ulice - čuvena "MB". E, te pice su bile druga priča! Bogato nafilovane, hrskavog testa, ukusne, sočne, jednom rečju savršene... I danas ih pamtim i nema mi boljih od njih. Grdne sam pare tamo ostavila :)))

A onda smo počeli da ih pravimo kod kuće, od raznoraznih testa (dizanih, ludih, lisnatih) i sa različitim nadevom. Moja mama je bila ekspert, njene su bile bez konkurencije! Poreklom banaćanka, dizana testa su joj bila savršena, samim tim i testo za picu. Pamtim anegdotu prilikom prve zajedničke proslave rođendana mog još svežeg mladoženje.. Mama je zamesila testo za pizzu koje sam ja taksijem prebacila do mog novog stana (udaljenog 20 km). U taksiju je lepo naraslo, samo sam ga kad sam stigla u stan razvukla i naređala odozgo već naseckane dodatke. Svi prisutni su hvalili pizzu, a ja sam prećutala da nisam “autor” testa - novopečena mlada je htela da ostavi utisak na goste... Još sam delila i savete kako da ga umese! ;)

Recept koji je pred vama (osim ravnog okruglog testa) nema ama baš nikakve veze sa pizzom kakva je uobičajna kod nas. Za one koji su vegani ili poste je sigurno interesantna, a verovatno ni ostalima nije za izbegavanje, makar za promenu... Eto meni, recimo... ;)

Spremite vaše omiljeno testo za 1 pizzu prečnika 26cm.

Najviše volim jednostavno, koje zamesim i ostavim da naraste i duplira volumen od:

160 gr brašna (običnog, ili pola običnog, pola integralnog)
8 gr svežeg kvasca

malo šećera

malo soli

90 ml mlake vode

1-2 kašike maslinovog ulja

nadev:

1 manji patlidžan

maslinovo ulje, so

3-4 struka mladog crnog luka

1 šolja humusa (ili 1/2 šolje tahinija)

1/2 većeg avokada

ljuta aleva paprika

Priprema:

• Patlidžanu skinite peteljku, operite i osušite i isecite na kolutove. Premažite uljem, poređajte u pleh na peki papir, posolite i pecite u rerni dvadesetak minuta na 200°C. Na pola pečenja ih okrenite.
• Avokado prepoloviti, odstraniti košticu, pa velikom pažljivo izdubiti sav sadržaj. Iseći na režnjeve.
• Očistitet i operite mladi crni luk (van sezone karamelišite glavicu luka, postupak je isti kao priprema luka za Nica tart).

• Testo rastanjite u odgovarajućem plehu.
• Premažite humusom (domaćim ili kupovnim).
• Poređati preko humusa luk, pečeni patlidžan i avokado.
• Posuti ljutom alevom paprikom.
• Peći dvadesetak minuta dok ne porumeni.
• Pečenu poprskati maslinovim uljem i poslužiti.

Mi smo oduševljeni ukusom ove pice, fantastičan je i skroz drugačiji od uobičajnog!

Nisam ovaj put radila sa karamelisanim lukom, sezona je mladog crnog pa sam njega nasekla sirovog. Inače ću drugi put probati i tako..

Ideja - WJWE