Kitnikes

Ko je ovo jeo, ne zaboravlja... Sir od dunja, iliti po "nemecki" kitnikes/kitnikez, je divna i mnogima omiljena voćna poslastica, a sprema se slično kao druga slatka zimnica (recimo marmelada, kako se inače u Portugaliji zove ovaj sir od dunja).
Na Wikipediji sam pronašla interesantne podatke o ovom slatkišu. Prvo, nije nemački, iako sam mislila da jeste, jer se kod nas najviše koristi njihov naziv. Drugo, star je skoro dva milenijuma, predpostavlja se da su ga pravili još za vreme Rimskog carstva (sa medom). Treće, tadicionalno se sprema u Portugaliji, Italiji i Španiji, a do nas je došao preko Austro - Ugarske i najviše se sprema u Vojvodini, pa mu je otud kod nas nemačko ime... Svako ko ga je jeo ima svoje romantične uspomene na babu ili majku, šporet na drva, jesenje sedeljke, hladne sobe i perjane jorgane, kao i obavezne starinske šifonjere na kojima se kitnikes čuvao od dece.. Imam ih i ja ♥

Pošto je moja majka nasledila pola vojvođanske krvi, s jeseni se znalo - sprema se slatko od dunja (sečenih na kocke, vrlo retko rendanih), sulc (od ljuski koje preostanu) i naravno, kitnikes! Slatko i sulc su se čuvali u teglama u špajzu, a kitnikes visoko na ormanu u prohladnoj sobi. Sestra i ja smo se pentrale preko nameštaja i kidisale na kitnikes ko osice, mama ga je kao fol čuvala, ali je uvek puštala da štrpnemo koji komadić. Bio je sladak, mirišljav i lepio se za prste i bukvalno i figurativno! I čuvao se za zimu, koju po pravilu nikada ne bi dočekao... :)))

Vremenom je mama prestala da ga sprema. Nama devojčicama, a kasnije i kao devojkama su bili interesantniji moderniji slatkiši, a i ona se zasitila spremanja raznolike i obimne zimnice i svela je samo na ono što je bilo po njenom mišljenju neophodno - kuvani paradajz, ajvar, pečene paprike, pekmezi i poneko slatko... A kitnikes je gurnut u zaborav.

Od pre par godina ga merkam usput po blogovima, uzdišem za njim, al mi se činilo da je petljancija i nisam pokušavala da ga napravim. Sad mogu da kažem da sam oFca, jer pravljenje nije ništa teže od nekog pekmeza, a pogotovo od ajvara gde ima posla ohooooooo!

Moja mama ga je radila po receptu iz Patinog kuvara i uvek izlivala u kalup za srneća leđa, a ja sam iz recepta izbacila limuntus i malo skratila i modernizovala postupak. I kod mene obavezno ide u kalup za srneća leđa, ali i u silikonske modlice raznih oblika..

Sastojci:

2 kg očišćenih dunja (isečenih na kockice)

1 kg običnog šećera

400 gr smeđeg šećera

malo vode

po želji limunov sok

kao dodatak i za dekoraciju:
orah, lešnik, kokos, kristal šećer

Napomena (26.10.2015.): dunje nisu oljuštene, samo su ocišcene od peteljki i sredine sa košticama! Kora ostaje!!!

• Dunje ubaciti u dublju i široku šerpu, naliti vodom samo 1-2 cm i staviti na vatru da se dinstaju.
• Kada omeknu i voda uvri (kod mene posle 15-tak minuta, jer su bile sitnije sečene), ispasirati ih u šerpi štapnim mikserom (ili u multipraktiku).

• Vratiti šerpu na ringlu, pa kad masa ponovo provri dodati šećer (ako nemate smeđi, može i beli). Dobro promešati. Po želji dodati limun (ja sam zaboravila).
• Kuvati da se masa dobro zgusne i varjača počne da ostavlja vidljiv trag po dnu šerpe. Pošto su moje dunje bile izdinstane i ovo je trajalo 15 minuta!

• Sipati gotov kitnikes u pokvašene kalupe, ako su modle silikonske nema potrebe da se kvase. Pustiti ga da se u kalupima ohladi, istresti na neku dasku ili na poslužavnik na kome je pek papir i odložiti na suvo i hladno mesto da se par dana prosuši. 
• Seći na parčiće, po želji valjati u kristal šećer (ja sam u smeđi) i poslužiti. Manje komade samo istresti iz modlica i po želji dekorisati.

U kitnikes se mogu dodati seckani orasi, ja nisam, samo sam ga ukrasila polutkama oraha i sa bademima. Negde sam videla da ga valjaju u kokos, pa ako ne volite mnogo slatko, umesto valjanja u kristal šećer probajte i tako. Meni se svidelo.