Krambl sa jabukama

Za one koji ne znaju, krambl (eng. crumble - izmrviti) je zapečena poslastica ili slano jelo, što zavisi od namirnica od kojih ga pravimo. Slatki krambl je uglavnom sa voćem i češće se pravi, dok je slani sa mesom, povrćem, sirom... Zajednički im je mrvičasti posip. Kod slatkih je od putera, brašna i šećera, kod slanih je šećer zamenjen tvrdim (rendanim) sirom. Naravno da ima varijacija na temu, pa se dodaju ovsene pahuljice, gustin ili prašak za puding, začini (cimet, vanila, kardamom, itd.), čokolada, mleveni keks, prezle... Od voća se najviše koristi bobičasto - jagode, višnje, ribizle, kupine, mada se pravi i od šljiva, jabuka ili bresaka isečenih na sitnije komade... 

Oslić sa vinom i kaparima

Što reče jedna moja draga prija(teljica), "oslić je riba koja je vrlo zahvalna za improvizaciju, jer nema neki dominantni miris... a, ni ukus..."  Meni je inače totalno neubedljiv, ali je na ovaj način stvarno mljac! Sočan, aromatičan, brzo gotov i (što je već moj zaštitni znak) jednostavan za pripremu...

Proja sa majonezom

Skoro bolju nisam napravila, a trefila se sasvim slučajno!

Orzo salata sa orasima i gorgonzolom

Tu je i kruška, ali bi bio predugačak naslov. A možda bi neki pobegli zbog kombinacije... :)))

Ova salata je meni već poznatog ukusa, pravila sam kiš sa kruškama i gorgonzolom gde se taj neobični par savršeno slaže, bolje nego bilo koji ljubavni! Još kad se doda prepečen orah, uživancija je vrhunska! Iako je "samo" salata, sasvim sigurno može da bude poseban obrok jer je gorgonzola sita i jaka, orasi takođe, a orzo testenina (o kojoj sam više pisala ovde) i kruške su maltene osveženje... Plus čaša belog, da sve dodatno oplemeni ;)

Gibanica od sukanih i pečenih kora

Početkom devedesetih, muž i ja rešimo da živimo u prirodi. Nađemo blizu grada vikendicu sa pogledom na Dunav, preselimo se i krene potpuno drugi život. Nas dvoje, plus veliki pas i dve mačke. Par godina je prošlo u privikavanju na "drugu tarifu". Oboje gradska deca, polako smo se, kako smo u šali govorili, "poseljačili"...

Čokoladni tart sa ljutom papričicom

Od kako znam za sebe volim ljuto, jer se u našoj kući ljuto uvek jelo. Kao dete sam počela tako što sam umakala hleb u saft od pečenih ljutih paprika, pa sam kasnije jela paprike, ali obavezno zaobilazila ljute žile. Volela sam i sveže ljute papričice, od njih sam jela tek vrh, jer je dalje nastupalo područje "gori vatra". Ali tvrdim da se kondicija za ljuto (kao i za sve drugo) stiče vežbanjem i praksom, dugom i upornom! I vežbala sam na salatama (pečenim ljutim paprikama, ajvaru, ljutenici i pinđuru), kao i na slanim jelima (zaljućenom prebrancu, satarašu, ljutim punjenim paprikama). Znači, sve gurmansko, gde ljutina daje poseban pečat! Kondicija baš porasla...

Salata od komorača i kupusa

Ovo je prava zimska bela salata, koja može da se posluži u najsvečanijim prilikama. Neutralni kupus i aromatični komorač, začinjeni finim belim dresingom daju zanimljiv ukus ovoj neobičnoj kombinaciji. 

Dve paštete od tunjevine

Dok sam bila na Dukan dijeti pitam jednu "sapatnicu" kako se pravi pašteta od tunjevine, a ona kaže: "Ma nije to neka velika mudrost, mislim da svatko radi po svom ukusu i ima svoj recept..." Eeee, ali kad nisam jela ribu preko četvrt veka, naravno da nisam ni imala svoj recept za paštetu. Onda sam se bacila na posao, kombinovala sastojke i sad nemam jednu paštetu, nego dve! Prva je posna, druga nije. 

Evo mojih izmišljotina:

No.1 - Pašteta od tunjevine i tahinija