Moj prvi milion..

                                                                                                                                                                                                                              

                                                                            

Ne, ne.. nisu pare u pitanju! Odavno sam ja zaradila svoj prvi milion, čak sam devedesetih godina prošlog veka bila i milijarder! Šteta što nisu bili dolari ili švajcarci, i danas bih krckala milione! 

Posle malo više od tri godine (sa objavljivanjem sam započela 29. decembra 2013. godine), evo prvih milion pregleda moje stranice.. Već par dana zvirkam u statistiku na komandnoj/kontrolnoj tabli bloga, tačnije od kada je broj pregleda prešao 990.000. Obzirom da na blogu preovlađuje vegetarijanska hrana (recepta sa ribom je vrlo malo, a mesa nema uopšte) i da je relativno malo mnogima omiljenih testa i peciva, posetom čitalaca sam i više nego zadovoljna!

Marmelada od đumbira

Opet me kum iznenadio poklonom - doneo mi je teglicu marmelade od đumbira! Do sada sam đumbir probala na različite načine, ali kao marmeladu ne. Naravno, alavica u meni je odmah otvorila teglicu i oduševila se novim, potpuno savršenim ukusom! Marmelada je bila slatka i ljutkasta, sa blagim ukusom limuna. Nisam je mazala ni na hleb, ni na palačinke - samo sam je lickala kašičicom i uživala u njenoj pikantnosti. Bila je to ljubav na prvi liz.. 😋

Francuska salata

U predhodnom postu, gde sam opširno pisala o Novoj godini, francuska salata je pominjana kao obavezna za moj doručak 1. januara. Moja ljubav prema njoj datira od kako znam za sebe! U stvari, lažem! Prvo sam volela rusku salatu i od malena mi je bila jedno od najomiljenijih jela uopšte. Mama nije mogla da je se nasprema koliko sam ja mogla da je pojedem. Da ne bih danima živela na ruskoj salati, spremala je samo za praznike i rođendane. Za Novu godinu je bila obavezna! 😋

Božićna česnica - slana i slatka

Dok sam bila dete Božić nismo slavili. Moji baba i deda su bili učitelji u osnovnoj školi, tata je radio u školi kao nastavnik, a i stric je radio u školi kao računovođa. Slavljenje verskih praznika u to vreme nije dolazilo u obzir, vrlo lako je moglo da se ostane bez posla, pogotovo zaposleni u školi.