Pečene tufahije

Tufahije sam prvi put jela u Sarajevu, u hotelu "Evropa", u kome su se sedamdesetih godina prošlog veka jele najbolje tufahije u ex YU. Kada sam htela da ih pravim sama, naišla sam na veliki problem jer ih u starim kuvarima nije bilo! A pošto tada nije bilo kompjutera i Interneta morala sam da improvizujem. Ličile su :)))

Gözleme na dva načina

Gözleme su, kako kaže Wikipedia, turski specijalitet od testa. Kod nas ih pominju kao turske palačinke, turske preklopljene pice ili tanki punjeni hleb, a meni najviše liče na pitice obzirom da se prave od jufki. Radi se o jednostavnom tankom testu punjenom raznim nadevima, premazanom uljem i pečenom na saču, ili prženom na malo masnoće u tiganju ili gril ploči. Negde ga prave sa kvascem, negde bez. Nadev je najčešće spanać pomešan sa sirom, lukom i malo peršuna, ali ima mnogo mogućnosti i mogu se puniti bukvalno svim i svačim! 

Ničanski pečeni komorač

Kod mene je ljubav prema određenoj vrsti hrane periodična, pogotovo kada je povrće u pitanju. Na nešto navalim i nemam mere, dok mi drugo skoro pa ne postoji.. Onda obrnem stvar, pa ono zaboravljeno (kako ja kažem) "vampirim", a nešto drugo ćušnem u ćoše. Neki kažu da je to astrološki, odnosno da je odlika mog znaka kome je vladar Mesec, mada mi objašnjenje i nije mnogo bitno.. 

Karbonara sa dimljenom ribom

Preostalo mi je malo dimljene skuše, a ovo je idealan način da se ona potroši. Plus da i ja spremim nešto po Džejmijevom receptu..☺

Čokoladni kolač sa crvenim vinom i višnjama

Prošle godine sam za Svetog Trifuna pravila starinsku posnu tortu sa vinom. Onomad se nešto mislim da kao iskreni ljubitelj i odani obožavalac vina uvedem kao praksu da svakog 14. februara napravim nešto slatko, a da je obavezni sastojak vino! Već sam pisala da se ovaj svetac slavi i kao zaštitnik vinove loze i vinogradara, tako da bi kolač bio moj doprinos toj svetkovini..

Lepinje

Najviše od svega volim lepinje sa kajmakom.. Ljubav neprolazna. Volim kad je lepinja hrskava i topla, a kajmak se razmekša i onako kremast beži na stranu kada je zagrizem. Kajmak krene da klizi preko korice, ja ga lovim da ne iscuri i lickam lepinju čija donja kora miriše na pepeo iz peći sa kamenim podom.. I razvlačim uživanje koliko god mogu, da što duže traje.. Čista erotika! :)))

Baba ganuš - verzija 2

Prošlog februara sam napravila mini izlet do blisko-istočne kuhinje i u nizu objavila recepte za tahini, humus, falafel i baba ganuš. Uz recepte sam pisala o poreklu svakog od ovih jela, pa sad ne bih da se ponavljam. Ove zime ponovo ih spremam u drugačijoj verziji. Neuobičajno, ali u svakom slučaju ukusno. Onomad je bio zanimljiv recept za humus, danas predstavljam šareni i osvežavajući baba ganuš (baba ganoush).

Pasta putaneska

Istorija ovog pikantnog jela iz naslova je dušu dala za one koji vole golicave pričice. Neki kažu da se pasta (uglavnom špageti) sa ovim sosom spremala sredinom 20 veka u boredelima Napulja, gde je klijentela tako vraćala snagu posle ljubavnih vratolomija.. Drugi pominju da je to bio obrok noćnih dama (puttana) rano zorom, posle burne noći bavljenja najstarijim zanatom.