Zeljanica od domaćih kora

Zeljanica je moja najomiljenija pita ❤ A još kad je sa domaćim korama, nema joj ravne! Kao cura sam gledala kako ih razvlače moja majka i baba, ali se nisam upuštala u tu avanturu do čuvenih devedesetih, kada sam naučila da ih i sama pravim. Kasnije za njih često nisam imala vremena, a biće da sam i od lenjosti i po inerciji kupovala gotove kore koje ne zahtevaju nikakav posao, mada po ukusu nisu ni blizu domaćim..

Onomad su me na Coolinarici u jednoj kulinarskoj igrici žene isprovocirale svojim pitama, pa sam i ja zasukala rukave i napravila pitu zeljanicu sa domaćim razvučenim korama. Obzirom da sam pravila dugu pauzu zadovoljna sam rezultatom, a recept pišem da ohrabrim i podstaknem one koji ih još nikada nisu isprobali u domaćoj varijanti.  Inače pita može da se sprema preko cele godine, jer kad nema sveže blitve ili spanaća dobro prolaze i smrznuti, u briketima..

Moj savet je da se prvi put ne zatrpate velikom količinom testa, jer (barem mene) to demorališe, pošto se razvlačenje otegne unedogled! Na slikama je mini varijanta - testo od samo 100 grama brašna je bilo taman za tučani sud prečnika 20 cm, a što je bilo dovoljno za doručak Zokiju i meni. Kore nisu videle oklagiju i teglile su se ko žvaka.. Mislim da je i do brašna, bolje je ono koje je odstojalo par meseci, lakše se razvlači! U receptu ispod sam povećala meru, da bi pite bilo za nekoliko osoba. Ovaj put sam slikala postupak, smatram da će slike dodatno pomoći početnicima. 

Sastojci
kore:

300 gr brašna

180 gr vode

1 kašičica soli
1 kašičica ulja (može i bez)
nadev:

300 gr sira

100 gr kisele pavlake

2 jajeta

150 gr blitve (samo listovi bez štapki) ili spanaća

soli po potrebi
i još:

ulje po potrebi

• Prosejati brasno u sud za mešenje, dodati so, pa mlakom vodom zamesiti testo da ne bude ni tvrdo ni mekano. Podeliti ga na tri kuglice i ostaviti 5-10 minuta da odmori. Premesiti, testo treba da je glatko. Sva tri dela rastanjiti na veličinu tanjirića, staviti u pouljenu tepsiju, premazati dobro uljem i pokriti plastičnom folijom. Ostaviti da stoje jedan sat na sobnoj temperaturi.
• Dok se testo odmara pripremiti nadev za pitu - očistiti blitvu (ili spanać), oprati listove u cediljki, dobro istresti vodu. Blitvu krupno iseći, malo je posoliti i izgnjaviti rukama. Posle desetak minuta u svenulu blitvu dodati izgnječen sir, kiselu pavlaku, jaja i so. Sve dobro izmešati.
• Na kuhinjski sto prostreti čist stari stolnjak i posuti ga sa malo brašna. Obe ruke podvući pod prvi kolut testa (jufku) i nežno razvući u vazduhu premeštajući ga do stola. 
• Spustiti jufku na stoljnjak i polako razvlačiti testo od sredine prema krajevima što je tanje moguće, dok ne bude baš tanko i providno. Nije ništa strašno ako se u testu naprave rupice, one se uopšte ne vide kada se pita smota. 
• Po rubovima razvučenog testa rasporediti nadev (ne pretjerujte sa količinom, jer će kore postati mokre). Poprskati celu koru uljem i pomoću stoljnjaka zarolati jufku sa jedne strane do pola, pa isto uraditi sa druge strane.
• Nožem preseći i razdvojiti na dve rolne. Postupak ponoviti sa ostale dve jufke i zamotati ih u krug kao ja, ili po želji praviti puževe, potkovice i ređati ih u nauljenu tepsiju.
• Smotanu pitu malo premazati uljem i staviti da se peče na 220°C stepeni. Čim pita porumeni, temperaturu smanjiti na 180°C i peći dok se skroz ne ispeče (ukupno 30-40 minuta). 

Pečenu pitu prohladiti i poslužiti za bilo koji obrok. Meni uz nju ujutru odlično ide kefir (ili jogurt), u podne paradajz salata, a uveče pivo.. 

Ako i dalje mislite da je ovo komplikovano, za probu napravite testo kao što sam ja, od 100 gr brašna, 60 gr vode i malo soli, razvucite ga tanko i stavite trećinu nadeva.. Biće kao igranje i spremanje za lutke, a dobićete finu malu pitu koju ćete smazati u slast!