Novu godinu sam volela samo kao dete. Moji roditelji su bili društveni i veseli, obavezno su se organizovala slavlja za doček gde su se okupljali prijatelji i familija. Mi deca smo imali svoj doček u nekoj od soba gde je obavezna bila iskinđurena jelka. Uz jelo se gledala televizija, slušao gramofon i đuskalo se uz popularnu muziku do iza ponoći. Onda bi u neko doba onako obučeni popadali na kauč i zaspali. Odrasli su se zasebno u najvećoj prostoriji veselili do jutra. Za doček su bili obavezni meze, pečeno prase, ruska salata i kolači. U mojoj familiji su se spremale uglavnom torte, najčešće Vasina, reforma i crna torta od oraha..
Prvog januara se gledao novogodišnji koncert iz Beča (uz koncert sam sa nekih 10 godina od dede naučila da igram valcer), pa onda skijaški skokovi iz Garmiša. Doručkovalo se kasno, ja sam uglavnom jela samo rusku salatu. Za ručak se zna - sve po "propisu": supa, sarma, pečenje, salate i kolači, a ja sam opet jela samo rusku salatu.. I torte, naravno..
Kasnije su mi se mnoge ružne stvari dešavale baš oko Nove godine i prestala sam da je volim. Prvi momak sa kojim sam se nekoliko godina zabavljala me ostavio par dana pred doček. Pa mi se mama teško razbolela i imala ozbiljnu operaciju krajem decembra sedamdeset i neke. Oba puta sam išla sa društvom na doček tek da ne očajavam sama kod kuće, sve vreme sa crnim mislima u glavi. Momka sam brzo prežalila, mama se skroz oporavila, ali su mi spletom okolnosti narednih godina sva novogodišnja veselja bila prazna - nisam mogla da budem sa osobom sa kojim sam želela da budem i na mestu gde sam volela da budem.
Onda sam se udala. Moj Zoki ne mari mnogo velika slavlja, ne mari ni da igra, ali smo nekoliko puta išli na novogodišnje žurke, kao i na par dočeka u restoranima. Čak smo dva puta čekali Novu godinu napolju, na Trgu. Svuda nam je nešto smetalo - ili je muzika bila preglasna, ili je bilo dosadno, ili su pucale petarde, ili je hrana bila loša (ne jedemo meso, pa nam u gužvi tek nešto sklepaju).. Dolazili su nam i gosti u kuću na doček. Do ponoći nekako, od ponoći mi se ko za inat uvek spavalo, a kao domaćica sam morala da sedim dok poslednji gost ne ode.
Na kraju smo rešili da na doček ne idemo nigde i da nikoga ne zovemo! Imamo ostalih 364 dana za druženje sa drugima, a to veče nas dvoje sami provedemo kod kuće. Ja spremim finu klopicu i torticu, cugnemo bez opterećenja (jer ne moramo nikuda da vozimo), izaberemo na TV program koji nas ne smara, zajedno odplešemo koji ples, ja kasnije sama đuskam uz neki rok, ili odcupkam neko kolce i bude nam baš lepo. Odemo na spavanje kad nam se prispava, nekad i pre ponoći..
Što se hrane za doček tiče, spremim malo i ukusno! Uglavnom domaće pecivo ili neku pitu, salate i sir na razne načine - nekad pohovan, nekad grilovan ili pečen. Prvog januara već godinama i za doručak i za ručak jedem samo francusku salatu, u koju još dodam dimljeni kačkavalj. Nju ne serviram za doček, ona je zvezda prvog dana Nove godine sa svežim domaćim hlebom. Sarma je na programu 2. januara, kada dovršimo i torticu (koju spremim uglavnom od pola mere) i time stavimo tačku na praznik!
Tako ćemo i ove godine - 31. decembra ću napraviti francusku salatu koja će da sačeka doručak narednog dana, a sarmu dan ranije, pa da se u dva-tri navrata krčka do svog "nastupa". Za doček ću napraviti ove pikantne korpice, uz njih šišarke od sira i badema, krofnice sa kačkavaljem i salatu od komorača i pomorandže. Sve ćemo zalivati vinom i na kraju se zasladiti kolačem Panforte koji sam ranije spremila i ostavila ga na sigurno mesto da sačeka pet do dvanaest. 😊
Prvog januara se gledao novogodišnji koncert iz Beča (uz koncert sam sa nekih 10 godina od dede naučila da igram valcer), pa onda skijaški skokovi iz Garmiša. Doručkovalo se kasno, ja sam uglavnom jela samo rusku salatu. Za ručak se zna - sve po "propisu": supa, sarma, pečenje, salate i kolači, a ja sam opet jela samo rusku salatu.. I torte, naravno..
Kasnije su mi se mnoge ružne stvari dešavale baš oko Nove godine i prestala sam da je volim. Prvi momak sa kojim sam se nekoliko godina zabavljala me ostavio par dana pred doček. Pa mi se mama teško razbolela i imala ozbiljnu operaciju krajem decembra sedamdeset i neke. Oba puta sam išla sa društvom na doček tek da ne očajavam sama kod kuće, sve vreme sa crnim mislima u glavi. Momka sam brzo prežalila, mama se skroz oporavila, ali su mi spletom okolnosti narednih godina sva novogodišnja veselja bila prazna - nisam mogla da budem sa osobom sa kojim sam želela da budem i na mestu gde sam volela da budem.
Onda sam se udala. Moj Zoki ne mari mnogo velika slavlja, ne mari ni da igra, ali smo nekoliko puta išli na novogodišnje žurke, kao i na par dočeka u restoranima. Čak smo dva puta čekali Novu godinu napolju, na Trgu. Svuda nam je nešto smetalo - ili je muzika bila preglasna, ili je bilo dosadno, ili su pucale petarde, ili je hrana bila loša (ne jedemo meso, pa nam u gužvi tek nešto sklepaju).. Dolazili su nam i gosti u kuću na doček. Do ponoći nekako, od ponoći mi se ko za inat uvek spavalo, a kao domaćica sam morala da sedim dok poslednji gost ne ode.
Na kraju smo rešili da na doček ne idemo nigde i da nikoga ne zovemo! Imamo ostalih 364 dana za druženje sa drugima, a to veče nas dvoje sami provedemo kod kuće. Ja spremim finu klopicu i torticu, cugnemo bez opterećenja (jer ne moramo nikuda da vozimo), izaberemo na TV program koji nas ne smara, zajedno odplešemo koji ples, ja kasnije sama đuskam uz neki rok, ili odcupkam neko kolce i bude nam baš lepo. Odemo na spavanje kad nam se prispava, nekad i pre ponoći..
Što se hrane za doček tiče, spremim malo i ukusno! Uglavnom domaće pecivo ili neku pitu, salate i sir na razne načine - nekad pohovan, nekad grilovan ili pečen. Prvog januara već godinama i za doručak i za ručak jedem samo francusku salatu, u koju još dodam dimljeni kačkavalj. Nju ne serviram za doček, ona je zvezda prvog dana Nove godine sa svežim domaćim hlebom. Sarma je na programu 2. januara, kada dovršimo i torticu (koju spremim uglavnom od pola mere) i time stavimo tačku na praznik!
Tako ćemo i ove godine - 31. decembra ću napraviti francusku salatu koja će da sačeka doručak narednog dana, a sarmu dan ranije, pa da se u dva-tri navrata krčka do svog "nastupa". Za doček ću napraviti ove pikantne korpice, uz njih šišarke od sira i badema, krofnice sa kačkavaljem i salatu od komorača i pomorandže. Sve ćemo zalivati vinom i na kraju se zasladiti kolačem Panforte koji sam ranije spremila i ostavila ga na sigurno mesto da sačeka pet do dvanaest. 😊
Mi tako, a vi kako volite.. U svakom slučaju budite mi zdravi i srećni u 2017. godini!!! 🎄
Sastojci za pikantne korpice:
(za 16 korpica prečnika 6,5 cm)
(za 16 korpica prečnika 6,5 cm)
2 kore za pitu
30 gr oraha
30 gr gorgonzole
malo ulja
30 gr mešavine zelene salate (moja je bebi - miks)
malo peršuna
1 kruška
1/2 limuna - sok
1 kašika maslinovog ulja
so i biber po ukusu
Priprema:
Priprema:
- Jednu koru po celoj površini premazati uljem. Posuti odozgo mlevene orahe i izmrvljenu gorgonzolu.
- Preko nadevene kore staviti drugu i pritisnuti da se zalepi za donju. Premazati kao i prvi koru uljem.
- Nožem ili točkom za picu (ja sam sekla makazama) podeliti nadevenu koru na 16 delova.
- Obložiti svakim isečenim delom po jedno udubljenje u kalupu za manje mafine (gornji prečnik 6,5 cm), a da se dobije oblik korpice.. Paziti da nauljena strana dođe spolja, jer se kalupi ne premazuju.
- Peći korpice desetak minuta da porumene, ali da špicevi ne izgore.
- Dok se korpice peku iseći krušku na manje kockice.
- U činiji pomešati iseckane kruške sa opranom i osušenom salatom i krupno sečenim peršunom. Posoliti i pobiberiti, preliti sokom od limuna i uljem i ovlaš izmešati.
- Puniti salatom ispečene korpice i odmah servirati. Ne bi valjalo da se mnogo ranije napune, jer će ih vlaga iz salate omekšati..
Ova količina je dovoljna za dvoje kao lagana večera, ili za više osoba ako se služi sa drugim zalogajčićima kao tzv. finger food. Ako vam treba više korpica, duplirajte sastojke!
Inače je ove korpice spremala Ana Ugarković u jednoj od njenih emisija na KitchenTV. Na internetu recept nisam pronašla, pa ga improvizujem..
Inače je ove korpice spremala Ana Ugarković u jednoj od njenih emisija na KitchenTV. Na internetu recept nisam pronašla, pa ga improvizujem..
