Ćuftice od soje i kačkavalja

Kao dete sam kod babe u Vojvodini u slast jela ćufte u paradajz sosu. Mnogo godina kasnije, ni kao vegetarijanac ih se ne odričem. Na moj način su jednako ukusne, a recept je jednostavan.

Znam, znam... reći ćete da soja nije zdrava, da je uglavnom GMO, da utiče na hormone... Da li će tridesetak grama jednom u mesec-dva dana da mi baš toliko šteti? Ja mislim da neće, pa povremeno napravim ove ćuftice da me mine želja. Po ovom receptu ih spremam više od 20 godina i još sam živa i zdrava!

Sastojci

70 gr sojinih ljuspica

100 gr vode

100 gr rendanog dimljenog kačkavalja

1/2 kašičice soli

1/2 kašičice bibera

1/2 kašičice crvene mlevene paprike (ja stavim ljutu)

1/2 kašičice belog luka u granulama

1 kašičica seckanog peršuna (može i sušen)

1 jaje

10 gr (1 prepuna kašika) prezli (mrvica od suvog hleba) ili ovsenih mekinja

brašno (može integralno)

ulje za prženje (ja koristim ulje od koštica grožđa)

Priprema:

• Sojine ljuspice preliti vodom i ostaviti da je upiju.
• Dodati u soju narendan kačkavalj, začine i jaje. Smesu dobro izmesiti rukom.
• Dodati prezle, još izmesiti, pa praviti kuglice, uvaljati u brašno i na dasci malo spljeskati da imaju oblik ćufti. 
• Pržiti na vrućem ulju dok ne porumene.

Na naslovnoj slici su poslužene sa salatom od leblebija (slanutka/nauta).

Uz ove ćuftice inače odlično ide klasični vojvođanski sos od paradajza (ulje, malo crnog luka, brašno, kuvani paradajz, malo belog luka). Ja ih volim i sa krompir salatom i nekim sosom na bazi majoneza. Ili uz spanać sa pavlakom... Nekada ih hladne presečem popreko i stavljam na sendvič. I još mnogo varijanti, a uvek su dobre..

Meni od ove količine izađe 12 manjih ćuftica, po želji praviti i veće, sve do velicine hamburgera. Mogu da stoje 2-3 dana u frižideru.

Ko ne želi da ih prži, može da ih ispeče u rerni, u plehu ili kalupu za mafine, ili celu smesu kao rolat. Pre pečenja u rerni treba ih premazati uljem, da se ne presuše.