Gaga u kujni: Božićna česnica

Dok sam bila dete Božić nismo slavili. Moji baba i deda su bili učitelji u osnovnoj školi, tata je radio u školi kao nastavnik, a i stric je radio u školi kao računovođa. Slavljenje verskih praznika u to vreme nije dolazilo u obzir, vrlo lako je moglo da se ostane bez posla, pogotovo zaposleni u školi.
Mama je radi sestre i mene tajno na Vaskrs farbala jaja (tata je uvek gunđao) koja smo samo u kući jele i nismo ih nosile napolje, jer nastavnička deca nisu smela da ih imaju. Podrazumevalo se da nismo ni bile krštene (to smo kasnije obavile kao odrasle).

Sećam se jedino običaja da na Materice i Oce vezujemo kanapčićima roditelje, odnosno žene ili muškarce iz familije, a onda se oni poklonima "odreše". I nas decu su vezivali na Detinjce, a mi se "drešili" nekim sitnicama ili obećanjima da ćemo da budemo dobri.. 😊 Ali se ne sećam da smo Božić posebno obeležavali, osim možda malo boljeg ručka. Kad dete sam čeznutljivo slušala o proslavi Božića od moje strine Lepe, koja je kao seosko dete pamtila slamu, pijukanje, unošenje badnjaka, džaranja vatre na Božić i uzbuđenja i sreće kada je neko položajnik.. Meni je to sve bilo strano, ali su me ujedno običaji o kojima je pričala magično privlačili, pogotovo što su nama bili zabranjeni..

Negde osamdesetih godina je olabavio pritisak na Crkvu i počelo je da se toleriše slavljenje verskih praznika, pa je mama počela da za Božić pravi česnicu. Obzirom da je po majci Prečanka, moja mama je pripremala slatku česnicu kako se pravi u Vojvodini, nešto između suve pite i baklave. Strina koju sam ranije pominjala je pravila česnicu kao pogaču od kiselog testa. Obe su stavljale novčić koji ima simbilično značenje, ali o tome ne bih da pišem, jer je objašnjeno na bezbroj stranica na Internetu (gore sam dala link na česnicu).

Kad sam postala domaćica u svojoj kući, bila sam u dilemi kakvu česnicu da spremam za Božić. U početku sam spremala kao pogaču, jer su je uglavnom tako svi oko mene spremali. Poslednjih nekoliko godina spremam slatku, delom kao uspomenu na moju majku, a delom iz praktičnih razloga, jer nam je česnica dovoljna i kao slatkiš na Božić, pa nema potrebe za tortom ili drugim kolačima. Nisam cicija, ali se u januaru ionako pretrpavamo hranom i kolačima - Nova godina, Božić, naša godišnjica braka, pa rođendan mog oca.. Tu su brojne slave i obavezno Sveti Sava - kao zaposlena u školi sam bila obavezna da prisustvujem, a sad kao penzioner idem u goste..

Slana česnica

Dok sam spremala česnicu od kiselog testa, uglavnom sam koristila iste sastojke kao i za slavski kolač (moj nije sladak, jer ga jedemo umesto hleba). I sada obavezno spremam pogaču za Božić. U njoj nema novčića - dakle, nije česnica, nego je samo pogača koju isto kao i slavski kolač jedemo uz ručak umesto hleba. Pravim svake godine pogaču drugog oblika i od raznih vrsta brašna, ali mi je najefektnija ova koja se slaže kao pogača "kruna", koju sam ja malo izmenila dodavanjem četiri male kuglice u šupljinu na sredini pogače.

Sastojci:

20 gr svežeg kvasca

1 kašičica šećera

malo vode

500 gr brašna tip 400

3 kašike ulja ili rastopljenog putera

1 veće jaje (ili jaje + žumance)

1 kašičica soli

oko 1,5 dl mleka

za premazivanje

1 jaje

ili malo mleka

ili belance

Priprema:

Kvasac staviti u šolju, sipati preko njega malo mlake vode (tek da ga prekrije) i dodati kašičicu šećera. Ostaviti desetak minuta dok kvasac "krene".
Brašno prosejati u sud za mešenje, posoliti, dodati kvasac, jaje i ulje (rastopljeni puter), pa uz postepeno dolivanje mlakog mleka zamesiti srednje meko testo. Od prilike ukupna težina testa bude oko 850 gr.
Sud sa testom pokriti i ostaviti da narasta dok ne udvostruči zapreminu, što zavisi od toplote sastojaka i prostorije u kojoj se kolač sprema.

Naraslo testo premesiti, pa podeliti na 10 kuglica (jufkica).
U podmazan okrugli kalup prečnika 20/22 cm staviti manju činiju premazanu puterom. Oklagijom rastanjiti jednu kuglicu na veličinu dovoljnu da prekrije činijicu.
Ostalih 8 kuglica rasporediti okolo činijice (u neku od kuglica ubaciti novčić). Premazati ih mlekom ili umućenim jajetom.
Oštrim nožem iseći testo prebačeno preko činijice na 8 trouglova i svaki prebaciti preko kuglice ispred koje se nalazi (jasnije je na fotografijama).
Pažljivo izvući činijicu iz sredine i u taj prostor složiti onu poslednju desetu kuglicu koju podelimo na 4 manje.
Premazati testo po želji i posuti susamom (mogu i druge semenkice)

Peći 45-50 minuta u rerni zagrejanoj na 200°C, na polovini pečenja pokriti folijom da ne gori.
Ispečenu pogaču pažljivo izvaditi iz suda i staviti na rešetku da se hladi.

Ohlađenu pogaču-česnicu lomiti na komade i podeliti svim prisutnima za prazničnom trpezom.

Slatka česnica

Dakle, za Božić pripremam slatku česnicu, sličnu kakvu je spremala moja majka.. 💖 Pravim manju količinu jer nas je dvoje i dobijem 12 parčića veličine 5x4,5 cm, a vi sastojke po želji duplirajte i pecite u duplo većoj tepsiji (28x22 cm)!

Sastojci:

220 gr tankih kora za pitu

120 gr oraha

120 gr smeđeg šećera

30 gr suvog grožđa

2 kašike meda

ulja i vode po potrebi

Priprema:

Orahe samleti ili ih oklagijom usitniti u kesi sa zatvaračem (jače su i orasi ne mogu da je probiju). Kore iseći približno na veličinu tepsije, moja je pravougaona 22x14 cm.
Tepsiju podmazati uljem i staviti prvu koru. Poprskati je uljem, pa preko nje složiti drugu koru. Po njoj po celoj površini posuti kašiku smeđeg šećera, kašiku oraha i po želji malo suvog grožđa. Pokriti novom korom, poprskati je uljem, prekriti sledećom korom i ponovo posuti šećerom, orasima i suvim grožđem. Ponavljati postupak i na sredini slaganja česnice preko nadeva staviti opran novčić (može se i prokuvati u vodi, ja opran često uvijem u alu-foliju). Nastaviti sa slaganjem dok se ne potroši sav materijal.
Složenu pitu iseći na parčiće oštrim nožem, poprskati uljem i preliti sa 1,5 dl vode. Inače kore mogu da se prskaju vodom u toku slaganja, meni je zgodnije da je nalijem preko isečene česnice.
Peći česnicu na 180°C oko pola sata dok lepo ne porumeni. Vruću premazati medom koji će se ravnomerno rastopiti i ostaviti da se ohladi.