четвртак, 26. јануар 2017.

Moj prvi milion..

                                                                                                                                                                                                                                 

                                                                            
Ne, ne.. nisu pare u pitanju! Odavno sam ja zaradila svoj prvi milion, čak sam devedesetih godina prošlog veka bila i milijarder! Šteta što nisu bili dolari ili švajcarci, i danas bih krckala milione! 
Posle malo više od tri godine (sa objavljivanjem sam započela 29. decembra 2013. godine), evo prvih milion pregleda moje stranice.. Već par dana zvirkam u statistiku na komandnoj/kontrolnoj tabli bloga, tačnije od kada je broj pregleda prešao 990.000. Obzirom da na blogu preovlađuje vegetarijanska hrana (recepta sa ribom je vrlo malo, a mesa nema uopšte) i da je relativno malo mnogima omiljenih testa i peciva, posetom čitalaca sam i više nego zadovoljna! 


Posna sarma - naviše pregledan recept na blogu

Još uvek je najveća gledanost u danima pravoslavnog posta, a pred Svetog Nikolu, Badnji dan i Veliki Petak poseta se utrostruči. Zato su i među najpopularnijim receptima (linkovi su nazivi ispod slike) oni koji su pogodni za posnu, odnosno prazničnu trpezu.


Tahini pasta - Sušeni paradajz - Žerbo torta
Posne punjene paprike - Dimljeni šaranTorta "ruska salata"
Sladak kupus bez mesa - Salata od šampinjona - Humus na tri načina

Ova objava je više meni za podsećanje u nekim budućim danima, ali ko voli brojke i tabele može da pogleda ko je, kako je i šta je gledao u tih milion pregleda. Inače, prve godine na blogu je zabeleženo 140.000 pregleda, druge je ukupan broj pregleda bio 400.000, a evo posle tri godine i mesec dana sam dočekala i šest nula! 😊 Spadam u one koji baš vole statistiku, pa navodim današnje podatke zabeležene u 11.30 h, kada je ostvaren milioniti pregled bloga:

Pregled stranice od 29.12.2013. do danas:



Najveća poseta - decembar 2016. godine:


Statistika postova:


Statistika stranica:
1. Slano
2. Slatko
3. Posno


Posetioci po zemljama:
1. Srbija 
2. SAD
3. Bosna i Hercegovina


Pretraživači:
1. Chrome
2. Firefox
3. Safari


Izvori saobraćaja:
1. google.rs
2. m.facebook.com
3. facebook.com
...







Hvala na čitanju i hvala što posećujete moj blog!

недеља, 22. јануар 2017.

Marmelada od đumbira






Opet me kum iznenadio poklonom - doneo mi je teglicu marmelade od đumbira! Do sada sam đumbir probala na različite načine, ali kao marmeladu ne. Naravno, alavica u meni je odmah otvorila teglicu i oduševila se novim, potpuno savršenim ukusom! Marmelada je bila slatka i ljutkasta, sa blagim ukusom limuna. Nisam je mazala ni na hleb, ni na palačinke - samo sam je lickala kašičicom i uživala u njenoj pikantnosti. Bila je to ljubav na prvi liz.. 😋
Pošto marmelade i pekmeze uglavnom pravim sama, nisam ni primetila po našim prodavnicama da li ove sa đumbirom uopšte ima, a ima je! Kada sam ispraznila teglicu, potražila sam istu i našla je. Nije jeftina, ali nije ni preskupa. Ipak je nisam kupila - iako je mnogo ukusna, u toj kupovnoj ima dosta šećera i aditiva, pa sam rešila da sama napravim domaću. Malo sam istraživala po netu i iskombinovala marmeladu sa dodatkom pomorandže i limuna. Rezultatom sam zadovoljna, dobila sam zdraviju marmeladu koja može na puno načina da se koristi..




















Sastojci za ovu marmeladu se mogu nabaviti preko cele godine. Bilo bi najbolje da su pomorandže i limunovi iz domaće, odnosno iz bio-proizvodnje. Na žalost, nemam ni familiju, a ni bliske prijatelje na moru koji bi mi poslali domaće voće. Nisu mi usput prodavnice sa bio proizvodima, pa sam koristila južno voće koje sam dobro oprala sodom bikarbonom.

Sastojci:
100 gr očišćenog đumbira
300 ml vode
2 limuna - sok i kora
2 manje pomorandže - sok + kora od jedne
400 gr šećera (ili 200 gr šećera + 2 kašičice stevije)
2 kašičice (oko pola kesice) Džemfiksa super 3:1

Priprema:



  • Đumbir očistiti, oprati i oštrim nožićem sitno naseckati na baš male komadiće. Može i da se narenda na krupno rende, ali u tom slučaju postoji mogućnost da se izdvoje končići/vlakna, koja su gruba i kvare teksturu marmelade. 
  • Pomorandže i limunove dobro oprati i istrljati sodom bikarbonom. Isprati ih i osušiti kuhinjskom krpom i nožem za ljuštenje krompira skinuti tanko korice sa oba limuna i jedne pomorandže. Oštrim nožićem korice naseckati na prutiće, a oguljeno voće iscediti. 


  • U šerpu staviti đumbir, seckanu koricu limuna i pomorandže i isceđeni sok. Naliti vodom i staviti na vatru da provri. Kuvati oko 5 minuta.
  • Dodati šećer (odvojiti jednu kašiku sa strane) i nastaviti kuvanje još 10 minuta (po potrebi skidati penu i mešati).


  • Umešati u masu džemfiks pomešan sa kašikom šećera, promešati i kuvati još par minuta (odnosno po uputstvu sa kesice).
  • Skloniti marmeladu sa vatre, pa je sipati u zagrejane teglice (meni su najzgodnije one najmanje, od 200 ml). 
  • Zašrafiti poklopce, okrenuti teglice da stoje naopako 10-15 minuta, ponovo ih okrenuti sa poklopcem na gore i ostaviti ih da se ohlade. 
Marmelada je tečna dok je vruća, hlađenjem će je Džemfiks zgusnuti. Čuvati je na tamnom i hladnom mestu. 


Marmeladu poslužiti uz sveži hleb premazan puterom, uz palačinke, ili kao premaz preko keksića. Ako volite smelije kombinacije, probajte je obavezno sa nekim sirom jačeg ukusa i uz čašu belog vina, a najbolje sa sirom oplemenjenog plesnima (bri ili kamember). Mi smo marmeladu za Novu godinu jeli kao dodatak uz grilovani halumi...

Količina đumbira može da se smanji, količina šećera da se poveća, ja sam htela manje slatku i ljuću marmeladu od kupovne. Ako se deo šećera zameni stevijom, dobiće se malo ređa marmelada, ali opet dovoljno gusta da se lepo maže i ne razliva. Na slikama je marmelada sa 200 gr šećera i 2 kašičice stevije.




Isprobano na Coolinarici -> klik



петак, 13. јануар 2017.

Francuska salata





U predhodnom postu, gde sam opširno pisala o Novoj godini, francuska salata je pominjana kao obavezna za moj doručak 1. januara. Moja ljubav prema njoj datira od kako znam za sebe! U stvari, lažem! Prvo sam volela rusku salatu i od malena mi je bila jedno od najomiljenijih jela uopšte. Mama nije mogla da je se nasprema koliko sam ja mogla da je pojedem. Da ne bih danima živela na ruskoj salati, spremala je samo za praznike i rođendane. Za Novu godinu je bila obavezna! 😋

Kada sam pre više od 30 godina prestala da jedem meso, najprirodnije je bilo da se ruska sprema bez dodatka mesa/šunke. Nisam ni znala da takva salata ima svoje ime i da je to u stvari svima poznata francuska salata. Meni je bilo važno da je ukus skoro isti, da ima majoneza i da je uživanje dok jedem istovetno kao i uživanje u ruskoj... Zato mojoj ljubljenoj francuskoj salati moram da odam dužno poštovanje makar na ovaj način! 💖


Mnogo mi je zanimljiva pričica o imenu ove salate! Naime, francuska salata nije izmišljena u Francuskoj, nego u Rusiji, pa je Francuzi zovu "salade russe", a u Rusiji je ne zovu ni francuska ni ruska, nego joj je ime salata Olivije... Više o tome je divno još pre 10 godina napisala Ana-Marija sa bloga "Da mi je nešto slatko". Da ne prepričavam, evo citiram:
"Ne dajte da vas naslov zavara – ova fina salata koja krasi naše svečane stolove nema apsolutno nikakve veze s Francuzima. Kao nadobudna studentica francuskog pitala sam to jednog profesora (Parižanina!) i on uopće nije znao o kojem se jelu radi. Tajna je u tome da Francuzi tu salatu nazivaju ruskom salatom (salade russe). Ako prošvrljate nekim od njihovih kulinarskih stranica, pod tim naslovom ćete naići ćete na recepte koji imaju približno iste sastojke kao naša francuska salata. Sad bi još samo trebalo vidjeti što Rusi imaju za reći o tome…. 
Kod njih ta salata ima – pogađate – drugačije ime. Zove se „salata Olivier“, a dobila je ime po kuharu koji ju je osmislio 1860-ih godina. Bio je to Lucien Olivier, glavni kuhar u tada renomiranom restoranu “Hermitage” u Moskvi. Ubrzo nakon što ju je osmislio, ta salata je postala najprepoznatljivije jelo tog restorana, a njen je recept bio strogo čuvano blago pa se ni dan danas ne zna kako se točno spremalo to popularno predjelo. Ono što se zna je da je sadržavala teleći jezik, kavijar, zelenu salatu, komadiće jastoga, kapare, male krastavce, tvrdo kuhana jaja i sojina zrna. Danas djeluje neprepoznatljivo, zar ne?

Slikano 1. januara 2012. godine
Na prijelazu iz 19. u 20. stoljeće, jedan od Olivierovih pomoćnih kuhara pokušao se dočepati recepta. Dok je Olivier (sam, kao i obično) pripremao dresing za salatu, pozvali su ga u vezi nekog hitnog slučaja što je Ivan Ivanov, njegov pomoćni kuhar, iskoristio i otprilike shvatio od čega se tajni recept sastoji. Nakon toga je pošao raditi u konkurentskom restoranu „Moskva“ gdje je posluživao začuđujuće sličnu salatu. Nakon toga, Ivanov je čak prodao recept nekim izdavačkim kućama i salata se pomalo počela popularizirati. To je nužno rezultiralo promjenom sastojaka – sve što je bilo sezonsko ili preskupo je zamijenjeno pristupačnijim namirnicama i malo po malo, nastala je „francuska“ salata kakvu danas poznajemo.
Ta verzija je bila nezaobilazno jelo na svečanostima u Sovjetskoj Rusiji (naročito na proslavama Nove godine) jer su se svi potrbni sastojci mogli nabaviti i u sred zime. Iako se sada mogu pronaći i puno egzotičnije namirnice, francuska salata i dalje ne gubi na popularnosti. Osim u Rusiji, često je konzumiraju i u Iranu (gdje joj se dodaju komadići piletine) te u Španjolskoj i Portugalu..."


Većina već ima svoj omiljeni recept za ovu salatu, ali ga hoću ovde na blogu prvenstveno za sebe kao podsetnik, kao i za početnike u kuhinji koji žele da prvi put sami spreme francusku salatu. 

Sastojci:
5 srednjih krompira (crveni)
5 šargarepa
5-6 kiselih krastavčića srednje veličine
150 gr graška
tvrdo kuvana jajeta 
300 grama majoneza (domaćeg ili kupovnog)
200 gr kisele pavlake
1 kašičica senfa
so i biber po ukusu

za ukrašavanje:
peršunov list, kolutovi kiselih krastavaca ili šargarepe

Priprema:
  • Krompir dobro oprati i neoljušten skuvati u slanoj vodi (paziti da ljuska ne ispuca i da se krompir ne raskuva). Prohladiti ga i oljuštiti. 
  • Šargarepu oljuštiti, prepoloviti i nju isto skuvati u slanoj vodi. I grašak skuvati u slanoj vodi. Dobro paziti da se povrće ne prekuva!!! Skuvano povrće preliti hladnom vodom i dobro ocediti.
  • Krompir, šargarepu, kisele krastavce i oljuštena kuvana jaja iseckati na kockice veličine graška. Ubaciti sve u dublji sud, dodati grašak i sve lagano izmešati (ne gnječiti, da se krompir ne raspada!). Po potrebi posoliti.
  • Majonez pomešati sa pavlakom i senfom (jedan deo odvojiti za prelivanje gotove salate), pobiberiti, pa masu lagano sjediniti sa iseckanim povrćem i jajima. 
  • Prebaciti salatu u činiju za služenje, preliti ostatkom mešavine majoneza i pavlake, pa po želji ukrasiti.
  • Salatu do služenja držati na hladnom. 


Ja je volim za bilo koji obrok baš ovako kako je na slici - sa dimljenim kačkavaljem, krastavcima (ili paprikom iz turšije), maslinama i domaćim lepinjicama ili hlebom!

Ranije sam salatu spremala samo sa majonezom, ali mi se više dopada kada se on pomeša sa pavlakom - salata je manje masna i ukusnija je.. Po želji se može naseckati i malo dimljenog kačkavalja (oko 50 gr), radi lepšeg šmeka. E, da! Nisam uslikala pripremu, dogodine ću! 😉




петак, 06. јануар 2017.

Božićna česnica - slana i slatka






Dok sam bila dete Božić nismo slavili. Moji baba i deda su bili učitelji u osnovnoj školi, tata je radio u školi kao nastavnik, a i stric je radio u školi kao računovođa. Slavljenje verskih praznika u to vreme nije dolazilo u obzir, vrlo lako je moglo da se ostane bez posla, pogotovo zaposleni u školi. Mama je radi sestre i mene tajno na Vaskrs farbala jaja (tata je uvek gunđao) koja smo samo u kući jele i nismo ih nosile napolje, jer nastavnička deca nisu smela da ih imaju. Podrazumevalo se da nismo ni bile krštene (to smo kasnije obavile kao odrasle).
Sećam se jedino običaja da na Materice i Oce vezujemo kanapčićima roditelje, odnosno žene ili muškarce iz familije, a onda se oni poklonima "odreše". I nas decu su vezivali na Detinjce, a mi se "drešili" nekim sitnicama ili obećanjima da ćemo da budemo dobri.. 😊 Ali se ne sećam da smo Božić posebno obeležavali, osim možda malo boljeg ručka. Kad dete sam čeznutljivo slušala o proslavi Božića od moje strine Lepe, koja je kao seosko dete pamtila slamu, pijukanje, unošenje badnjaka, džaranja vatre na Božić i uzbuđenja i sreće kada je neko položajnik.. Meni je to sve bilo strano, ali su me ujedno običaji o kojima je pričala magično privlačili, pogotovo što su nama bili zabranjeni..

Negde osamdesetih godina je olabavio pritisak na Crkvu i počelo je da se toleriše slavljenje verskih praznika, pa je mama počela da za Božić pravi česnicu. Obzirom da je po majci Prečanka, moja mama je pripremala slatku česnicu kako se pravi u Vojvodini, nešto između suve pite i baklave. Strina koju sam ranije pominjala je pravila česnicu kao pogaču od kiselog testa. Obe su stavljale novčić koji ima simbilično značenje, ali o tome ne bih da pišem, jer je objašnjeno na bezbroj stranica na Internetu (gore sam dala link na česnicu).



Kad sam postala domaćica u svojoj kući, bila sam u dilemi kakvu česnicu da spremam za Božić. U početku sam spremala kao pogaču, jer su je uglavnom tako svi oko mene spremali. Poslednjih nekoliko godina spremam slatku, delom kao uspomenu na moju majku, a delom iz praktičnih razloga, jer nam je česnica dovoljna i kao slatkiš na Božić, pa nema potrebe za tortom ili drugim kolačima. Nisam cicija, ali se u januaru ionako pretrpavamo hranom i kolačima - Nova godina, Božić, naša godišnjica braka, pa rođendan mog oca.. Tu su brojne slave i obavezno Sveti Sava - kao zaposlena u školi sam bila obavezna da prisustvujem, a sad kao penzioner idem u goste..



Slana česnica



Dok sam spremala česnicu od kiselog testa, uglavnom sam koristila iste sastojke kao i za slavski kolač (moj nije sladak, jer ga jedemo umesto hleba). I sada obavezno spremam pogaču za Božić. U njoj nema novčića - dakle, nije česnica, nego je samo pogača koju isto kao i slavski kolač jedemo uz ručak umesto hleba. Pravim svake godine pogaču drugog oblika i od raznih vrsta brašna, ali mi je najefektnija ova koja se slaže kao pogača "kruna", koju sam ja malo izmenila dodavanjem četiri male kuglice u šupljinu na sredini pogače.

Sastojci:
20 gr svežeg kvasca
1 kašičica šećera
malo vode
500 gr brašna tip 400
3 kašike ulja ili rastopljenog putera
1 veće jaje (ili jaje + žumance)
1 kašičica soli
oko 1,5 dl mleka

za premazivanje
1 jaje
ili malo mleka
ili belance


Priprema:



  • Kvasac staviti u šolju, sipati preko njega malo mlake vode (tek da ga prekrije) i dodati kašičicu šećera. Ostaviti desetak minuta dok kvasac "krene".
  • Brašno prosejati u sud za mešenje, posoliti, dodati kvasac, jaje i ulje (rastopljeni puter), pa uz postepeno dolivanje mlakog mleka zamesiti srednje meko testo. Od prilike ukupna težina testa bude oko 850 gr.
  • Sud sa testom pokriti i ostaviti da narasta dok ne udvostruči zapreminu, što zavisi od toplote sastojaka i prostorije u kojoj se kolač sprema.


  • Naraslo testo premesiti, pa podeliti na 10 kuglica (jufkica). 
  • U podmazan okrugli kalup prečnika 20/22 cm staviti manju činiju premazanu puterom. Oklagijom rastanjiti jednu kuglicu na veličinu dovoljnu da prekrije činijicu. 
  • Ostalih 8 kuglica rasporediti okolo činijice (u neku od kuglica ubaciti novčić). Premazati ih mlekom ili umućenim jajetom.
  • Oštrim nožem iseći testo prebačeno preko činijice na 8 trouglova i svaki prebaciti preko kuglice ispred koje se nalazi (jasnije je na fotografijama).
  • Pažljivo izvući činijicu iz sredine i u taj prostor složiti onu poslednju desetu kuglicu koju podelimo na 4 manje.
  • Premazati testo po želji i posuti susamom (mogu i druge semenkice)


  • Peći 45-50 minuta u rerni zagrejanoj na 200°C, na polovini pečenja pokriti folijom da ne gori.
  • Ispečenu pogaču pažljivo izvaditi iz suda i staviti na rešetku da se hladi.


Ohlađenu pogaču-česnicu lomiti na komade i podeliti svim prisutnima za prazničnom trpezom.


Slatka česnica



Dakle, za Božić pripremam slatku česnicu, sličnu kakvu je spremala moja majka.. 💖 Pravim manju količinu jer nas je dvoje i dobijem 12 parčića veličine 5x4,5 cm, a vi sastojke po želji duplirajte i pecite u duplo većoj tepsiji (28x22 cm)!

Sastojci:
220 gr tankih kora za pitu
120 gr oraha
120 gr smeđeg šećera
30 gr suvog grožđa
2 kašike meda
ulja i vode po potrebi

Priprema:



  • Orahe samleti ili ih oklagijom usitniti u kesi sa zatvaračem (jače su i orasi ne mogu da je probiju). Kore iseći približno na veličinu tepsije, moja je pravougaona 22x14 cm. 
  • Tepsiju podmazati uljem i staviti prvu koru. Poprskati je uljem, pa preko nje složiti drugu koru. Po njoj po celoj površini posuti kašiku smeđeg šećera, kašiku oraha i po želji malo suvog grožđa. Pokriti novom korom, poprskati je uljem, prekriti sledećom korom i ponovo posuti šećerom, orasima i suvim grožđem. Ponavljati postupak i na sredini slaganja česnice preko nadeva staviti opran novčić (može se i prokuvati u vodi, ja opran često uvijem u alu-foliju). Nastaviti sa slaganjem dok se ne potroši sav materijal.
  • Složenu pitu iseći na parčiće oštrim nožem, poprskati uljem i preliti sa 1,5 dl vode. Inače kore mogu da se prskaju vodom u toku slaganja, meni je zgodnije da je nalijem preko isečene česnice.
  • Peći česnicu na 180°C oko pola sata dok lepo ne porumeni. Vruću premazati medom koji će se ravnomerno rastopiti i ostaviti da se ohladi.



















Poslužiti isečenu česnicu na kraju svečanog prazničnog ručka.

Христос се роди!