среда, 28. децембар 2016.

Pikantne korpice





Novu godinu sam volela samo kao dete. Moji roditelji su bili društveni i veseli, obavezno su se organizovala slavlja za doček gde su se okupljali prijatelji i familija. Mi deca smo imali svoj doček u nekoj od soba gde je obavezna bila iskinđurena jelka. Uz jelo se gledala televizija, slušao gramofon i đuskalo se uz popularnu muziku do iza ponoći. Onda bi u neko doba onako obučeni popadali na kauč i zaspali. Odrasli su se zasebno u najvećoj prostoriji veselili do jutra. Za doček su bili obavezni meze, pečeno prase, ruska salata i kolači. U mojoj familiji su se spremale uglavnom torte, najčešće Vasina, reforma i crna torta od oraha. 
Prvog januara se gledao novogodišnji koncert iz Beča (uz koncert sam sa nekih 10 godina od dede naučila da igram valcer), pa onda skijaški skokovi iz Garmiša. Doručkovalo se kasno, ja sam uglavnom jela samo rusku salatu. Za ručak se zna - sve po "propisu": supa, sarma, pečenje, salate i kolači, a ja sam opet jela samo rusku salatu.. I torte, naravno.. 

Kasnije su mi se mnoge ružne stvari dešavale baš oko Nove godine i prestala sam da je volim. Prvi momak sa kojim sam se nekoliko godina zabavljala me ostavio par dana pred doček. Pa mi se mama teško razbolela i imala ozbiljnu operaciju krajem decembra sedamdeset i neke. Oba puta sam išla sa društvom na doček tek da ne očajavam sama kod kuće, sve vreme sa crnim mislima u glavi. Momka sam brzo prežalila, mama se skroz oporavila, ali su mi spletom okolnosti narednih godina sva novogodišnja veselja bila prazna - nisam mogla da budem sa osobom sa kojim sam želela da budem i na mestu gde sam volela da budem. 



Onda sam se udala. Moj Zoki ne mari mnogo velika slavlja, ne mari ni da igra, ali smo nekoliko puta išli na novogodišnje žurke, kao i na par dočeka u restoranima. Čak smo dva puta čekali Novu godinu napolju, na Trgu. Svuda nam je nešto smetalo - ili je muzika bila preglasna, ili je bilo dosadno, ili su pucale petarde, ili je hrana bila loša (ne jedemo meso, pa nam u gužvi tek nešto sklepaju).. Dolazili su nam i gosti u kuću na doček. Do ponoći nekako, od ponoći mi se ko za inat uvek spavalo, a kao domaćica sam morala da sedim dok poslednji gost ne ode. 
Na kraju smo rešili da na doček ne idemo nigde i da nikoga ne zovemo! Imamo ostalih 364 dana za druženje sa drugima, a to veče nas dvoje sami provedemo kod kuće. Ja spremim finu klopicu i torticu, cugnemo bez opterećenja (jer ne moramo nikuda da vozimo), izaberemo na TV program koji nas ne smara, zajedno odplešemo koji ples, ja kasnije sama đuskam uz neki rok, ili odcupkam neko kolce i bude nam baš lepo. Odemo na spavanje kad nam se prispava, nekad i pre ponoći.. 

Što se hrane za doček tiče, spremim malo i ukusno! Uglavnom domaće pecivo ili neku pitu, salate i sir na razne načine - nekad pohovan, nekad grilovan ili pečen. Prvog januara već godinama i za doručak i za ručak jedem samo francusku salatu, u koju još dodam dimljeni kačkavalj. Nju ne serviram za doček, ona je zvezda prvog dana Nove godine sa svežim domaćim hlebom. Sarma je na programu 2. januara, kada dovršimo i torticu (koju spremim uglavnom od pola mere) i time stavimo tačku na praznik!
















Tako ćemo i ove godine - 31. decembra ću napraviti francusku salatu koja će da sačeka doručak narednog dana, a sarmu dan ranije, pa da se u dva-tri navrata krčka do svog "nastupa". Za doček ću napraviti ove pikantne korpice, uz njih šišarke od sira i badema, krofnice sa kačkavaljem i salatu od komorača i pomorandže. Sve ćemo zalivati vinom i na kraju se zasladiti kolačem Panforte koji sam ranije spremila i ostavila ga na sigurno mesto da sačeka pet do dvanaest. 😊


Mi tako, a vi kako volite.. U svakom slučaju budite mi zdravi i srećni u 2017. godini!!! 🎄

Sastojci za pikantne korpice:
(za 16 korpica prečnika 6,5 cm)


2 kore za pitu
30 gr oraha
30 gr gorgonzole
malo ulja
30 gr mešavine zelene salate (moja je bebi - miks)
malo peršuna
1 kruška
1/2 limuna - sok
1 kašika maslinovog ulja
so i biber po ukusu

Priprema:




  • Jednu koru po celoj površini premazati uljem. Posuti odozgo mlevene orahe i izmrvljenu gorgonzolu. 
  • Preko nadevene kore staviti drugu i pritisnuti da se zalepi za donju. Premazati kao i prvi koru uljem.
  • Nožem ili točkom za picu (ja sam sekla makazama) podeliti nadevenu koru na 16 delova. 
  • Obložiti svakim isečenim delom po jedno udubljenje u kalupu za manje mafine (gornji prečnik 6,5 cm), a da se dobije oblik korpice.. Paziti da nauljena strana dođe spolja, jer se kalupi ne premazuju. 
  • Peći korpice desetak minuta da porumene, ali da špicevi ne izgore.
  • Dok se korpice peku iseći krušku na manje kockice.
  • U činiji pomešati iseckane kruške sa opranom i osušenom salatom i krupno sečenim peršunom. Posoliti i pobiberiti, preliti sokom od limuna i uljem i ovlaš izmešati.
  • Puniti salatom ispečene korpice i odmah servirati. Ne bi valjalo da se mnogo ranije napune, jer će ih vlaga iz salate omekšati.. 


Ova količina je dovoljna za dvoje kao lagana večera, ili za više osoba ako se služi sa drugim zalogajčićima kao tzv. finger food. Ako vam treba više korpica, duplirajte sastojke!

Inače je ove korpice spremala Ana Ugarković u jednoj od njenih emisija na KitchenTV. Na internetu recept nisam pronašla, pa ga improvizujem.. 



Isprobano na Coolinarici -> klik




четвртак, 22. децембар 2016.

Pizza sa dimljenim lososom






Kada hoću da se posbno počastim, napravim ovu pizzu (u nastavku pišem pica, kao što se izgovara). Pošto moj Zoki ne jede ribu, cela bude samo za mene! 😊 Onda pola pojedem dok je topla, a drugu polovinu ostavim za kasnije, čak i za sutradan, jer je lepa i hladna. Ako sam "kratka" sa dimljenim lososom, napravim samo pola mere. 🍕

Ova sa slike je pravljena još prošlog proleća, kada sam praznila zamrzivač u kome se zadržao mleveni bosiljak u ulju i pola pakovanja smrznutog dimljenog lososa.  Sa još par dodataka dobila sam odličnu picu sa podlogom od integralnog brašna. Pošto sumnjam da još neko zamrzava bosiljak (izvinjavam se ako sam nekoga neopravdano eliminisala), može se pripremiti sa kupovnim pestom..


Sastojci: 
testo za 1 picu prečnika 26 cm:
160 gr  brašna (običnog ili integralnog)
8 gr svežeg kvasca
malo šećera i malo soli
90 ml mlake vode
1 - 2 kašike maslinovog ulja 
za nadev:
4 kašičice kupovnog pesta (ili mlevenog bosiljka u maslinovom ulju)
100 gr dimljenog lososa
2 kašike sušenog paradajza oceđenog od ulja
200 gr rendanog kačkavalja
po želji sušene (ili sveže) seckane mirođije ili ruzmarina
kriška limuna

Priprema:


- Zamesiti testo od brašna (moje je integralno), vode, ulja, soli i nadošlog kvasca. Ostaviti da naraste i duplira volumen.
- Testo oklagijom rastanjiti i prebaciti u podmazan pleh prečnika 26 cm i podići malo rubove. Pesto od bosiljka rasporediti preko testa, pa preko njega naslagati listove tanko sečenog dimljenog lososa. Po želji nakapati sa malo soka od limuna.
- Peći picu desetak minuta u rerni zagrejanoj na 250°C, pa je izvaditi iz rerne, poređati komadiće seckanog sušenog paradajza i sve posuti rendanim kačkavaljem. Vratiti u rernu da se dopeče i lepo porumeni.



Poslužiti toplu uz čašu (belog) vina..



Isprobano na Coolinarici -> klik



петак, 16. децембар 2016.

Panforte - božićni kolač iz Siene





Na Wikipediji kažu da je panforte tradicionalni italijanski desert od suvog voća i orašastih plodova, poreklom iz Toskane - tačnije iz grada Siene. Datira još iz 13. veka, kada se u spisima pominje kao sredstvo plaćanja između lokalnih manastira. Ime mu znači jak hleb, verovatno zbog jakih sastojaka i začina. Širom Italije se može nabaviti i u prodavnicama, a proizvođači ljubomorno čuvaju svoje recepte jer svaki ima neku svoju caku. Negde piše da se do početka 19. veka u kolač nije stavljala čokolada jer nije ni postojala, pa je neki i sada preskoče, a u Sieni kažu da treba da sadrži 17 sastojaka, koliko je kvartova bilo unutar gradskih zidina. Panforte se uglavnom priprema za Božić, mada se koristi preko cele godine nevezano za ovaj praznik. Kolač može mesecima da stoji na sobnoj temperaturi, samo umotan u hartiju.


Ovo je na Coolinarici bila slika dana 1. decembra 2016. godine

Recept mi je još pre dva meseca dala komšinica Maja, ali sam čekala i dočekala posebnu priliku - pravila sam ga i objavila krajem novembra na Coolinarici, kao recept zahvalnosti za sve radosti i počasti koje su mi priređene u mesecu koji je sledio posle mog proglašenja za Cool Chefa
Inače, ovaj moj kolač je bogatiji voćem u odnosu na recepte koje sam nalazila na Internetu kako količinom, tako i vrstama koje se koriste. Za odličan ukus garantujem i preporučujem ga za nastupajuće praznike! 💝🎅🎄🎁



Sastojci
120 gr pečenih lešnika  
120 gr blanširanih pečenih badema 
500 gr kandiranog i suvog voća
(smokve, šljive, kajsije, brusnice, suvo grožđe, korica limuna /naranže) 
1/2 kašičice cimeta 
1/4 kašičice mlevenog karanfilića 
1/4 kašičice mlevenog muskatnog oraha 
1/4 kašičice mlevenog djumbira 
1/2-1 kašičice mlevenog bibera (opciono) 
1 kašika kakao praha + za posipanje kalupa 
70 gr brašna  
1/4 kašičice soli 
100 gr crne čokolade 
140 gr šećera 
230 gr meda 
2 kašike (oko 30 gr) putera (za posnu varijantu ga izostaviti)
po potrebi prah šećera

Priprema:



- Dno i stranice kalupa prečnika 23 cm obložiti papirom za pečenje, premazati puterom i posuti kakao prahom.
- Ispeći i oljuštiti lešnik. Badem blanširati, oljuštiti i blago propeći u rerni. Ohlađeni lešnik i badem po želji krupnije iseckati (ja nisam). Suvo voće (smokve, šljive, kajsije) iseći na krupnije delove. Čokoladu iseckati (ili izlomiti) na komadiće (ja sam imala čokoladne kapljice).
- U veći sud staviti iseckano voće, promešati i dodati krupno sečene lešnike i bademe (ja sam ih ostavila cele, neki su se u toku čišćenja prepolovili). Dodati brašno, začine, so i kakao i promešati.
- U šerpici mešajući otopiti šećer sa medom i puterom dok ne proključa. Kada se šećer potpuno rastopi kuvati bez mešanja još 5 minuta. Dodati čokoladu, isključiti vatru i mešati da se čokolada skroz otopi.
- Dobijenu tečnost odmah preliti preko pripremljene mešavine voća i brašna. Brzo promešati da se sve sjedini, pa hitro izliti u kalup i poravnati navlaženom lopaticom ili nauljenom kašikom (brzo se hladi, pa može i prstima). Koliko god je moguće izravnati gornju površinu.
- Peći 35-40 minuta na 150°C sve dok ivice ne počnu da tamne, a odozgo se pojave plikovi. Pečen kolač ostaviti da se ohladi. Uz lagano utrljavanje bogato posuti prah šećerom. Pokriti providnom folijom i odložiti na hladno i suvo mesto. 
- Oštrim nožem seći tanke parčiće i poslužiti. 



Kolač je prilično tvrd i lepljiv, pa sečenje iziskuje strpljenje.. Sekla sam kolač tek što se ohladio i pošto se nije skroz stegao relativno lako je išlo. Držala sam ga preko noći u frižideru i sutradan je bio baš tvrd. Međutim, lepo se sekao, bitan je ugao pod kojim ide nož u kolač. Sekla sam malim reckastim i špicastim nožićem, ubola sam špic skoro vertikalno i onda kratkim rezovima sekla do ivice. Nije uopšte bio nikakvih problema, verovatno zato što ima putera u karamelu. 

Inače, u dosta recepata koje sam čitala se ne koristi puter, pa on može da se izostavi. U tom slučaju kolač može da se konzumira i u dane posta, s tim da računate da je malo tvrđi i da za sečenje treba umešnosti, a bogme i snage.. 



Panforte se obično služi uz šolju kafe ili uz čašu desertnog vina posle obroka, a neki ga vole i sa jutarnjom kaficom.. Može i uz toplu čokoladu kao što sam ja :)







понедељак, 12. децембар 2016.

Posni pire od graška






Oduvek sam volela grašak. I sada ga volim, pogotovo što je dostupan preko cele godine (čak više jedem smrznuti, nego sveži u sezoni). Najčešće ga spremam kao varivo i uz njega pofezne (prženice), ponekad ga ubacim u složene salate (prvenstveno u francusku 😋), a kombinovala sam ga i sa drugim povrćem i služila kao prilog uz dimljenog lososa. Ovaj pire, koji sam na Coolinarici videla kod Inke, me oduševio kako svojim odličnim ukusom, tako i brzom i jednostavnom pripremom. I što najviše volim, nema dugog spiska namirnica koje zamaskiraju karakteristike one glavne - ovde je grašak taj koji dominira!



Sastojci:
500 gr graška (zamrznutog ili svežeg)
2 kašike ulja (ili 1 kašika putera) 
3-4 češnja belog luka
so i biber po ukusu
po želji seckane mirođije (ne mora)

Priprema:


  • Naliti grašak vodom da pređe jedan prst preko i staviti na vatru da provri. Dodati malo soli i jedan češanj belog luka isečen na par komadića i kuvati 15-20 minuta dok ne omekša
  • Skuvan grašak procediti - od proceđene tečnosti ostaviti oko 150 ml, njome će se razrediti pire u toku pripreme na željenu gustinu! U oceđeni grašak uliti 100 ml vode (od one u kojoj se kuvao) i ispasirati sve štapnim mikserom (ili u blenderu). Po potrebi dodati još tečnosti. 
  • Na zagrejano ulje (ili na puter) ubaciti sitno iseckani beli luk (još bolje pasirani) i posle par sekundi dodati pasirani grašak. Mešati nekoliko minuta i dosoliti po ukusu. Po želji posuti seckanom mirođijom.



Gotov pire poslužiti kao prilog. Ako se sprema u dane posta (na ulju), odličan je uz ribu ili kao kod mene uz kobasice od sejtana i soje. Inače, fino ide i uz ćuftice od sira, pohovani kačkavalj, prženice ili uz jela od jaja. Čak sam ga jednom jela samo sa prženim krompirom i kiselom crvenom paprikom.. mmmmmmmljac.. 




Ideja - Inka56

четвртак, 08. децембар 2016.

Šišarke od sira i badema





Dok sam bila dete, prvi znak da se bliže novogodišnji praznici bilo je otvaranje vašara na Beogradskom sajmu. U bezbroj hala bezbroj ponuda, a u najvećoj zabavni park sa ringišpilom, čuvenom balerinom, kućom straha, autićima koji se sudaraju i da ne nabrajam već.. Trešti muzika, a između tih skalamerija se nagurali prodavci slatkiša, sa popularnim šarenim lušama, šećernom vunom i ušećerenim jabukama. Okolo parka u prvom redu su bili štandovi prepuni staklenih i krhkih ukrasa za jelke, svećica od voska i papirnih girlandi.. Ukrasi su pažljivo umotavani u novinsku hartiju da se ne polome do kuće. Među njima su uvek mogle da se nađu staklene šišarkice, koje su bile jedan od najčešćih simbola dolazeće Nove godine na jelkama, čestitkama ili kalendarima.. 🎄

Onomad je na FB moja Goca podelila sliku sa nekog sajta na kojoj su bile šišarke slične ovim mojim sa slike. Morala sam da ih napravim, a ideja je dušu dala za nastupajuće praznike! I dok sam ih pravila, kroz glavu su mi prolazila sećanja sa novogodišnjih vašara iz šezdeset i neke.. 🎅



Sastojci:
240 gr sira (kod mene je feta) 
2 -3 kašike majoneza (ili thine)
2 kašike sušenog paradajza oceđenog od ulja 
1 kašika seckanog mladog luka 
1 kašičica seckane mirođije 
po ukusu bibera i soli 
100 gr badema 
za dekoraciju:
grančice ruzmarina

Priprema:


- Bademe rasporediti u jednom sloju na pleh i tostirati (propeći) u rerni zagrejanoj na 180°C desetak minuta. Ostaviti da se ohlade.  Sušeni paradajz iseckati (najlakše se seče kuhinjskim makazama), očistiti i iseckati mladi luk i mirođiju.
- Sir i majonez (ili 
thinu) sjediniti i dodati im seckani sušeni paradajz, seckani mladi luk i mirođiju. Pobiberiti i sve dobro izmešati, pokriti i ostaviti da odstoji nekoliko sati na hladnom (ili preko noći).
- Od ohlađene mase napraviti dve gomilice u obliku šišarki. Zabadati tostirani badem od užeg dela prema širem delu šišarke, pa isto uraditi sa drugom. Od grančica ruzmarina napraviti zelenilo koje će da "glumi" borove iglice.
Poslužiti sa krekerima kao predjelo, ili kao meze uz aperitiv.. 



Ove dekorativne i izuzetno ukusne šišarke su pravi ukras na prazničnom stolu.. Inače, možete da kombinujete sa sirom i druge sastojke - u receptu sa FB je korišćena pržena slanina, ja sam je zamenila sušenim paradajzom, a majonez thinom.. Bitno je da se u masu od sira nabocka badem joj daje izgled šišarki.. 😊 




Isprobano na Coolinarici -> klik





понедељак, 05. децембар 2016.

Blini sa kefirom





Doneo mi kum pre nekog vremena kavijar od lososove ikre. Gde ću - šta ću, reko' ajde da ga gustiram kao što ga jedu Rusi - sa blinima, njihovim omiljenim palačinkicama sa dodatkom heljdinog brašna.. Posle sam ih zalivala medom, da zaokružim uživanje. 😊

Mnogima je poznato da Rusi imaju svoju vrstu palačinke blin koji se još od daleke prošlosti često jeo. Starim Slovenima blin je bio simbol okruglog, toplog, zlatnožutog Sunca, pa su ga prinosili kao žrtvu u svojim obredima. Žene su se poslije porođaja hranile blinima, a takođe su se posluživali na svadbama i sahranama. Tako su pratili čovečiji život od rođenja do smrti. 
Rusi danas prave bline najčešće od pšeničnog brašna, ali se mogu koristiti i druge vrste. Za tečno testo za bline uglavnom se koriste mleko ili voda, često oba, mada se mogu praviti i sa pavlakom, mlaćenicom, kefirom, kiselom pavlakom.. 
Nadevi su slatki ili slani - od slatkih je najčešći domaći džem (od malina, jagoda, kupina, crvene ili crne ribizle, brusnica..) ili med. Slani nadev su uglavnom inćuni, haringe, losos, sardine, papaline, gljive, mleveno meso ili sir, a mogu da sa prave kombinacije svega navedenog. Ipak, najčešći klasični ruski nadev je kavijar, crveni ili crni. Često se prave blini manjih dimenzija (u mini varijanti), a najbolji su dok su vrući...  


Sastojci:
1 jaje
1 dl kefira (kupovnog, a još bolje domaćeg!)
1 dl vode
75 gr heljdinog brašna (moje je integralno)
75 gr pšeničnog brašna tip 500
1/8 kašičice suvog kvasca malo soli
1 kašika ulja
za nadev: po želji kisela pavlaka (ili mileram), kavijar, mirođija ili med

Priprema:


  • Umutiti jaje mikserom da zapeni. Dodati kefir pomešan sa vodom, ulje, oba brašna, so i suvi kvasac. Još malo mutiti da se dobije glatka masa. Sud pokriti i ostaviti 30 minuta da kvasac malo fermentira i zajedno sa kefirom zapeni testo.
  • Tiganj podmazati uljem ili puterom, supenom kašikom sipati testo i praviti manje palačinke (moje su prečnika 6 cm). Kad porumeni jedna strana lopaticom okrenuti da se ispeče druga. Pečene palačinkice čuvati na toplom.
  • Na svaku palačinkicu staviti kašičicu milerama. Odozgo rasporediti pola kašičice kavijara (moj je, već kako sam rekla, od lososa) i sve posuti seckanom mirođijom. Posužiti kao toplo predjelo.



Može se koristiti bilo koja vrsta kavijara, a umesto njega može dimljeni losos, ili nešto treće po vašoj volji. Ako želite slatke, jednostavno ih prelijte medom.. Od ove mere sam dobila 35 blinički.