среда, 30. април 2014.

Laki voćni deserti


Želim da vas podsetim (a neke možda i da uputim) na tri poznata voćna deserta - na Eton Mess, na tortu-kolač od piškota sa kiselom pavlakom i voćem i na Banoffe pie. Kreće sezona jagoda, a posle će maline i kupine, pa prva dva mogu da se spremaju sledećih par meseci. A banana ima uvek...






Desert koji sam pravila na više načina, meni je najbolji onaj najjednostavniji, plus je i najbži za spremanje: 

Sastojci: malo zdrobljenih puslica (naravno da radim sa kupovnim)
malo ulupane slatke pavlake 
malo seckanih jagoda natopljenih voćnim sokom ili aćeto balzamikom 

Tako naizmenično slagati u visokoj čaši... i dodati listić nane za ukras!




Može i sa malinama (mada je izvorno sa jagodama), može i voće da se malo prokuva sa šećerom, al ja volim od termički neobrađenog voća. Sve je gotovo za 10 minuta i - kreće uživancija! 






Omiljeni desert mog muža (jedini koji i on ume da napravi)!  Brz i osvežavajući, idealan je za proletnje tople dane! Kašikom se umuti kisela pavlaka sa šećerom, premaže preko poređanih piškota, pa malo crvenog bobičastog voća (jagode, maline, kupine ili ribizle), pa opet piškote, pavlaka, voće... Odozgo još šlag i kolač-torta je gotova za desetak minuta. Pažnja! Obavezno treba da odstoji do sutradan da piškote omekšaju, jer se ne natapaju prilikom ređanja kolača! Za recept SnežaneBG kliknite na naslov :)))



Način kako pravi moj muž je još jednostavniji - u umućenu pavlaku i šećer ubaci seckano voće i seckane piškote, promeša, pokrije i stavi u frižider. Posle kašikom izvadi u činijicu koliko želi i navali! Na slici ispod je izvađeno iz činije lopaticom za sladoled u paprirnu korpicu, posuto je kokosom i ukrašeno sušenom višnjom. 





Ova dva deserta mogu da se spremaju i sa smrznutim voćem, što znači da cele godine možemo da uživamo u njima! Viđala sam da se umesto jagodičastog voća i bobica koriste i druge vrste (kajsije, banane, breskve, ananas), na vama je da izaberete vaše omiljeno.


Ovu pitu sa bananama i karamelom sam prvi put pravila pre neki dan. Brzo je gotova ako imate kupovni karamel (dulce de leche).  Kod mene se slučajno zatekao kupovni iz konzerve (dobila sam ga od prijateljice), tako da sam imala samo da napravim podlogu od mlevenog keksa i putera, da isečem banane i umutim slatku pavlaku. Znači, petnaestak minuta za desert očaravajućeg ukusa... Ili napravite sami dulce de leche za dodatnih 10 minuta :)))


Podloga
100 gr putera
250 gr mlevenog keksa

Dulche de leche

200 gr šećera
200 ml slatke pavlake
20 gr putera
na vrh noža soli

I još...
3 manje banane
malo limunovog soka
200 ml slatke pavlake za šlag (mlečne!)
Priprema
Mleveni keks pomešajte s rastopljenim puterom i utisnite u kalup na rasklapanje prečnika 20 cm.

Za krem (dulche de leche) karamelišite šećer zajedno sa puterom, pa dodajte tečnu slatku pavlaku. Kuvajte na laganoj vatri mešajući dok ne provri i sav šećer se ne otopi. Kuvajte još nekoliko minuta, dok ne dobije lepu smeđu karamel boju i malo zgusne. Sklonite sa vatre i prelijte po podlozi od keksa. Pustite da se malo ohladi pa stavite u frižider na 1 sat.
Banane isecite na kolutove i nakapajte limunovim sokom kako ne bi potamnele. Poređajte ih po karamelu.
Pavlaku izmiksajte u mekši šlag, pa premažite po bananama. Ukrasite po želji.
Ostavite u frižideru da se stegne, pa poslužite.


Ja sam je spremala za sestru i zeta, svidelo im se!


петак, 25. април 2014.

Godiva



Za neke je Godiva marka fine belgijske luksuzne čokolade, a kolekcija Godiva G spada u pet najskupljih čokolada na svetu. 
Za neke je Godiva (Ledi)istorijska ličnost i žena anglosaksonskog plemića Leofrika, koji je navodno pristao na njen zahtev da smanji poreze pod uslovom da projaše naga gradom u kome su živeli... 
Za mene je Godiva samo jedna - dama koja je napravila ovu čaroliju na slici ispod, tortu koju sam prvu od njenih brojnih videla, a koja me impresionirala lepotom i elegancijom! 


Godivina torta
slika je radi ilustracije (a uz saglasnost autora),  pozajmljena  sa bloga
http://finebaking.blogspot.com/2009/06/slatko-slatko.html

Godiva je žena čije sam recepte žudno čitala i divila se velikom majstorstvu, a preko 900 slika uslikanih po njenim receptima koji su isprobani na Coolinariki, govori o poverenju i popularnosti. Zašto njenih recepata više nema tamo druga je i duga priča, svojstvena našem ludom okruženju... 
Ako još niste povezali konce reći ću da je Godiva, dama koju ovde pominjem i kojoj se divim, naša lepa Ljilja sa bloga "Chocolate dust" :) 
Teška sam da pohvalim, treba neko da me baš impresionira da bih preko usta prevalila priznanje, ali ovde sam nemoćna! Godiva je ( kako bi rekli u današnjem žargonu) zakon! 
Ili što 2009. reče Branka sa bloga "Dvi ribe, dva krumpira" - Boginja Godiva! 

U poslednjih par godina isprobala sam dosta tuđih recepata, puno je i Godivinih. Skoro sam pregledala svoje slike, među njima su i one sa njenim divotama, pa sam poželela da ih podelim sa vama i iskreno vam ih preporučim! Većina njih se nalazi na blogu "Chocholate dust", a neke kojih tamo nema sam sačuvala u svojoj arhivi. Linkovi koji vode na recepte su u ispod slika..




Prvo Ljiljino što sam isprobala bio je njen recept na Coolinariki za "Pitu mašnicu"dekorativnu i ukusnu pitu od kiselog testa, koju sam punila zeljem i sirom. Recepta na Ljiljinom blogu nema, ja sam ga (srećom) sačuvala u PDF formatu, pa ću ukratko da ga prepričam: 
Zamesi se dizano testo sa jajima, mlekom i puterom, razvuče u pravougaonik i narenda odozgo puter. Zamota se u rolat, pa se posle odmaranja ponovo rastanji, sa strane se zarežu trakice, sredina se nadeva slanim ili slatkim filom, a onda se trakice vezuju u mašnice :))) Pita se premaže, ispeče i pojede! Testo je vazdušasto i meko, pita je ukusna i ukras na svakom stolu i u svakoj prilici! Ljiljooooo, piši recept na blog! :*

22.12.2016. - Ljilja još uvek nije objavila recept za ovu pitu na svom blogu, ali sam ga uz njen blagoslov objavila ja -> klik


Sledeće što sam pravila je "Čokoladni dulce de leche kolač" (meni je to više kremasta tortica) sa penastim nadevom i gustim karamelom od ukuvanog mleka i šećera. Ponovo sam ga pravila sad za Uskrs, pojeli smo ga u slast! Podloga od keksa, putera i kakaoa, premazana debelim slojem karamela i povrh svega lagana krema od jaja i čokolade... ni malo komplikovano, a savršenog ukusa!
Na jednoj internet stranici, gde se okupilo nekoliko nas sličnih afiniteta prema kuvanju, Ljilja nam je preporučila odlične "Pogačice sa belim lukom i ruzmarinom". Mirišljavo pecivo sam pravila od mešavine speltinog i belog brašna. Pre pečenja se testo bogato premaže puterom, u koji se umeša seckani beli luk i ruzmarin, a kad je ispečeno sledi uživanje... Pogačice su mi bile savršene za doručak uz sir i sušeni paradajz. 


http://www.svakomloncupoklopac.com/recepti/deserti/entry/pogacice-sa-belim-lukom-i-ruzmarinom.html


























Zna se da su Ljiljini "slatki" recepti posebni, pa makar bili i od samo nekoliko sastojaka. Takve su "Bombice sa suvim šljivama", fini sitni kolačići od oraha, suvih šljiva, ruma i čokolade. Lake za spremanje, ukusne i prigodne za svaku priliku - kao mali, slatki zalogajčići za nedeljna popodneva, ali i kao deo u ponudi sitnih kolača za velika slavlja, čak i kad su u pitanju slave u vreme posta. 


http://finebaking.blogspot.rs/2010/01/bobmice-sa-suvim-sljivama.html

Prošlog leta sam navalila na "Nica salatu"! Recept je Ljilja objavila na blogu sad u martu, al ga ja imam sačuvan kao copy/paste komentara koji je pisan ispod njene slike još jula prošle godine. Od tada je spremam bar jednom mesečno (obično za ručak), jer je bogata, zasitna, šarena, ukusna, jednom rečju za svaku preporuku!
Na "Čokoladni kolač sa suvim šljivama" odavno sam bacila oko, ali nikako da ga napravim jer ili pojedem suve šljive, ili fali nešto od sastojaka, a i vazda sam na nekim dijetama, pa kao da ne kvarim ;) E, za ovu Novu godinu je napravljen i stvarno zaslužuje sve reči hvale! Iako je pun čokolade i oraha kolač nije presladak , tu su suve šljive koje mu daju osvežavajući ukus, plus diskretna aroma ruma... Poslužen sa ulupanom slatkom pavlakom lepši je od mnogih torti!


http://finebaking.blogspot.rs/2008/12/rum-cake-with-prunes.html


I na kraju, tačka na i... Kroasani!  Ljiljini i Perini, odnosno Pierre Hermé croissants :)


Na Ljiljinim slikama su mi prvo izgledali pepečeni, a onda sam shvatila da ja prave kroasane nikada nisam ni videla ni jela... Kasnije, kad sam im videla presek - oči mi ispadoše! 
To mi je bio izazov da se i ja bacim u višednevnu avanturu, pogotovo što volim da se majem sa testom, naročito lisnatim. Čekala sam da popuste obaveze van kuće i zasukala rukave. Merila do u gram, hladila, razvlačila, čekala... Ima posla, al je rezultat vrhunski!  


Posle ovih, svi predhodni kroasani koje sam pravila su, što rekoše Ljilja i Branka, samo dobre kiflice. Da ne pišem mnogo, slike govore više od reči! 

http://finebaking.blogspot.rs/2014/02/pierre-hermes-croissants.html

I da rezimiram: odlični i precizni recepti, pedantna izrada i prelepe slike su preporuka za vas da odete na Ljiljin blog i izaberete i napravite nešto po svojoj želji. A ja ću svakako nastaviti da i dalje isprobavam njene recepte, sa punim poverenjem i sa zahvalnošću što su nam dostupni.  

7. januar 2015.  Božić



Ima I nastavak… Za Božić sam pravila Stollen, odnosno slatki hleb sa suvim voćem I marcipanom. 

http://finebaking.blogspot.rs/2009/11/stollen.html

Reč je o divnom kolaču od dizanog kiselog testa, zamešenog sa mlekom, jajetom I puterom.  Od sušenog voća sam dodala kajsije, brusnice I suvo grožđe, koricu limuna I seckane bademe. Po celoj dužini je rolna od marcipana.

Pečeni kolač sam premazala puterom I posula šećerom u prahu.



Христос се роди!  

среда, 23. април 2014.

Jaja u umaku od kapara







Ovo lagano jelo je idealno u situacijama kada vam preostanu kuvana jaja, uglavnom posle Vaskrsa ili velikih slavlja (kada se više njih skuva za deo hladnog predjela, pa preteknu). Brzo je gotovo, a uz salatu i neki prilog može da bude kompletan obrok. 

Naravno da mogu i nova jaja da se kuvaju, pogotovo leti, kada je ovo fini ručak koji se sprema petnaestak minuta i nema dugog stajanja pored šporeta!




Za umak vam je potrebno:
30 gr putera
40 gr brašna
3 dl vode
50 ml belog vina
50 ml tečne pavlake za kuvanje
1 kašičica mlevenog sušenog povrća
1 kašika senfa
30 gr kapara (polovinu iseckajte)
po ukusu soli i sveže mlevenog bibera

i još...
6 meko kuvanih jaja



  • Na puteru propržiti brašno, kad zapeni naliti vodom, vinom i tečnom pavlakom. 
  • Dodajte so i sušeno povrće, pa kuvajte dok se ne zgusne. Na kraju umešajte senf, kapare i biber.
  • Jaja preseći na pola (ako ih kuvate posebno za ovu priliku mogu da budu i mekše kuvana) 
  • Poređati na tacnu, preliti toplim umakom i poslužiti.




Nekoliko starih sličica ovog jednostavnog jela:

        Hvala Koki

понедељак, 21. април 2014.

Zeljanik


"Do podne u jaja, od podne u koprive" je stara narodna izreka za hranu u vreme Vaskrsajer je padao u dane kad su sela  bila u najvećoj proletnjoj oskudici, posle zime, a pre nego je nova letina stigla, pa nije imalo dovoljno ni hleba. Danas je drugačije, al nije na odmet da se i mi poslužimo onim što nam nude zelene livade...



Ovde gde živim svašta raste u polju. Kad sam se doselila, pojma nisam imala šta je šta, čak ni vrste drveća nisam razlikovala, o raznoraznom bilju da i ne govorim. Mic po mic, naučila sam dosta od moje komšinice Rade, žene koja je po godinama mogla majka da mi bude, a od koje sam videla kako se suču oklagijom kore za pitu, siri sir, prave raznorazna starinska jela... Poznavala je travke, sušila ih je i za mnoge boljke imala rešenje. S proleća je brala i pravila jela od samoniklog bilja. Ovaj zeljanik sam kod nje prvi put jela, a sad ga obavezno spremam za doručak na Vaskrs, kada su polja puna mladog maslačka, zelja i koprive... Što više različitog zeleniša - zeljanik je ukusniji! 



Sastojci
fil
3 kašike ulja
1 vezica mladog crnog luka
250 gr blanširang livadskog zelja (meriti posle blanširanja)
1/2 kašičice soli
1/2 kašičice bibera
1/2 kašičice crvene začinske paprike ( može i ljuta)

testo
200 gr kukuruznog brašna (moje je belo)
100 gr pšeničnog brašna (može i polubelo, tip 850)
1 kašičica praška za pecivo
1/2 kašičice soli
1 jaje
30 gr ulja
100 gr domaćeg mekog sira
oko 120 ml vode

Stara slika sa Coolinararike


Priprema:




  • Očistiti, oprati i iseckati na kolutiće vezicu mladog crnog luka. Blanširano zelje iseći na krupne komade.
  • U šerpicu sipati ulje, malo propržiti luk, pa dodati zelje da se sve lepo sjedini i pržiti dok tečnost ne uvri. Skloniti sa vatre, začiniti solju, biberom i paprikom, promešati i staviti sa strane da se prohladi.





  • U dubljem sudu pomešati kukuruzno i pšenično brašno, prašak za pecivo i so. Dodati ulje, sir i jaje. Mikserom sa spiralnim dodacima uz postepeno dodavanje vode zamutiti testo kao za projaru, al da ne bude tečno, ni mnogo kremasto.
  • Polovinu testa razmazati lopaticom u tepsiju prečnika 20 cm koju smo predhodno premazali sa malo ulja. Na testo naneti ceo fil od upženog zelja, ali ne filovati do ivica. 





  • Drugu polovinu testa naneti preko fila i poravnati . Najbolje je da se naprave manje gomilice po nadevu i manjim nožem spoje da se napravi jedinstvena gornja kora.
  • Spremljen zeljanik peći u rerni zagrejanoj na 220°C oko 30 minuta. Ispečen malo prohladiti, pa seći na kriške ili na manje parčiće.




Ako nemate mogućnost da koristite livadsko zelje, maslačak i koprivu, slobodno upotrebite blitvu, ukus je jednako dobar. Obavezan je luk, on filu daje potrebnu slast. Što se kukuruznog brašna tiče, potpuno je svejedno da li je žuto ili belo, zavisi koje možete da nabavite. Uz kuvana jaja, mladi luk i sir sa kajmakom ovo je odličan doručak ili večera :)

Evo sličica iz aprila 2016. godine. Sa mladim lukom i crnim pivom zeljanik nam je bio fini ručak. 




Isprobano na Coolinariki -> klik

среда, 16. април 2014.

Kremaste tikvice


Volela je Arsena i Gabi, volela je francuske šansone, pevala je odlično, kuvala je fantastično... Moja tetka Rajka mi je spremala ove tikvice kada sam prešla na vegetarijansku ishranu. Recept sam uzela davno od nje, sad joj šaljem poljubac na nebo...



Ove tikvice mogu da budu prilog, a meni su često samostalno jelo uz salatu i naravno - vino!

Sastojci
500 gr tikvica
malo soli
50-60 gr griza (za Dukan varijantu mogu ovsene mekinje)
2 češnja belog luka
1/4 vezice peršuna
oko 400 ml mleka (može i sojino za posnu/Dukan varijantu)
malo putera ili ulja



Priprema
Tikvice oprati, oljuštiti (ako su mlade ne mora) i naseći ih na tanke kolutove.
Posoliti ih, pa svaki kolut jednom stranom umočiti u griz i ređati u uljem podmazan vatrostalni sud. Između redova posipati sitno iseckanim peršunom i belim lukom, malo peršuna ostaviti za odozgo.


Poslednji red završiti tikvicama, posuti sa preostalim peršunom, naliti mlekom da tikvice ogreznu. Odozgo posuti komadiće putera, ili sipati malo ulja.


Peći u rerni zagrejanoj na 220° oko 30 minuta, odnosno, dok ne porumeni.


Griz treba u toku pečenja da potpuno upije mleko, pa da sve na kraju bude fino i kremasto.. :) 



Naravno da svakojake stvari mogu da se dodaju između poređanih tikvica, a mogu da se odozgo pospu narendanim sirom (ili tofuom). Ipak, meni je najdraža najednostavnija kombinacija. 

Inače je ovaj recept jedan od mojih najpopularnijih na Coolinariki, mnoge korisnice su ga pravile i zadovoljne su njime, što potrvrđuje preko 140 slika ovog jela... I još -> klik